Viši sud u Novom Sadu vratio je na dopunu istrage optužnicu protiv 13 osoba, uključujući bivšeg ministra Gorana Vesića i bivšu direktorku „Infrastrukture železnice Srbije“ Jelenu Tanasković, zbog urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra prošle godine, kada je život izgubilo 16 ljudi.
Krivično vanpretresno veće je procenilo da je potrebno dodatno razjašnjenje okolnosti koje okružuju slučaj. Sud je naložio Višem javnom tužilaštvu da u roku od tri dana izda naredbu o dopuni istrage, a protiv ove odluke ne postoji pravo žalbe. Advokat Jugoslav Tintor ističe da je odluka suda neuobičajena u sudskoj praksi, ukazujući na ozbiljne nedostatke u istražnom postupku. On naglašava da sud nije mogao potvrditi optužnicu jer je smatrao da određene činjenice nisu dovoljno razjašnjene, što vraća slučaj u fazu istrage.
Tintor navodi da u ovoj fazi sud ne presuđuje o krivici, već procenjuje da li postoje dovoljni dokazi da bi proces mogao da ide dalje. Dodaje da je zabrinjavajuće što su dokazi u ovom slučaju smatrani nedovoljnim za potvrđivanje optužnice, što dodatno komplikuje situaciju. On ukazuje da je tok istrage vođen neobičnim redosledom, gde su prvo obavljena veštačenja, a zatim je saslušano sto svedoka, što može ukazivati na to da je istraga neselektivna.
Pravni vakuum se stvara i za pritvorene osumnjičene, jer Zakonik o krivičnom postupku propisuje maksimalno trajanje istrage do podizanja optužnice, ali ne i koliko može trajati dopuna istrage. Tintor upozorava da to može dovesti do ozbiljnih zloupotreba prava na slobodu, budući da sada nema zakonskih rokova za trajanje pritvora.
Osim toga, Tanasković i Vesić nisu jedini u ovom slučaju. U Beogradu, protiv tri osobe optužnica je potvrđena za samo pet dana, što stvara konfuziju i urušava poverenje u rad tužilaštva. Tintor, objašnjavajući razlike u procesuiranju ovih slučajeva, naglašava ozbiljne organizacione i sistemske probleme unutar pravosudnog sistema.
Tintor takođe kritikuje pritisak politike i javnosti na pravosudne organe, naglašavajući da se čini da odluke ne donose isključivo na osnovu zakona i pravne stručnosti. Istaknuo je da je za pripremu optužnice bilo potrebno samo 61 dan, dok je sudu trebalo više od tri meseca da donese odluku o njenoj potvrdi, što ukazuje na nesrazmeru u brzini postupka.
On je zaključio da ovakva konfuzija i disperzija odgovornosti otežavaju utvrđivanje uzroka problema u ovom slučaju, naglašavajući da se u pravnom sistemu očekuje da se obezbedi pravda, a ne da se prebacuju odgovornosti. U svetlu ovih okolnosti, slučaj će nastaviti da privlači pažnju javnosti i pravnih stručnjaka, dok se čeka dalji razvoj događaja.
