Mađarska je već izvesno vreme pod pritiskom američkih sankcija, koje su usmerene ka Naftnoj industriji Srbije (NIS). Prema rečima ministra spoljnih poslova Mađarske, Petera Sijarta, ove sankcije zapravo predstavljaju deo osvetničke politike Bajdenove administracije, koja se protivi politikama Beograda i Budimpešte. Sijarto je izjavio da sankcije ne utiču samo na Srbiju, već na celu centralnu Evropu, naglašavajući da Mađarska pruža podršku Srbiji, posebice u smislu snabdevanja naftom.
U razgovoru sa RTS-om, Sijarto je ukazao na neprijateljski pristup Bajdenove administracije prema centralnoevropskim zemljama i istakao da je pravo pitanje ne samo privredne prirode, već i političke. On je izrazio zabrinutost zbog potencijalnih problema koje uvođenje sankcija može prouzrokovati za regionalno snabdevanje gasom, kao i za naftnu industriju. Ako rafinerija u Srbiji bude onemogućena da prerađuje sirovu naftu, to bi moglo da stvori ozbiljan pritisak na tržište i dovede do poskupljenja goriva.
Sijarto je naglasio važnost regionalne saradnje kako bi se izbegli negativni uticaji na tržište goriva. Iako je situacija izazovna, Mađarska je spremna da poveća izvoz nafte u Srbiju. Takođe, mađarska politika teži dugoročnom rešenju, a u tom smislu se razmatra izgradnja novog naftovoda između Srbije i Mađarske. Ovaj projekat, prema Sijartovim rečima, podrazumeva 180 kilometara novog naftovoda i procenjenu investiciju od 320 miliona evra, sa kapacitetom isporuke od pet miliona tona nafte godišnje.
Ministar je takođe naglasio da je nedavno razgovarao sa američkim senatorom Markom Rubijom o revidiranju odluke o sankcijama, za koju smatra da je zasnovana na političkoj osveti. On je ukazao na složene međunarodne izazove sa kojima se Bajdenova administracija trenutno suočava i da, uprkos tehničkim problemima, sam proces ne bi trebao da bude prioritet za Sjedinjene Američke Države.
Sijarto je ocenuo da Srbija sprovodi politiku koja je usklađena sa njenim nacionalnim interesima, posebno u vezi sa odlukom da ne uvede sankcije Rusiji. On je ukazao na nepošten odnos Evropske unije prema Srbiji, naglašavajući da je tokom mađarskog predsedavanja EU postojala jasna namera da se Srbija podstakne na otvaranje novih klastera, ali su neki članovi EU blokirali ovaj proces.
Razgovarajući o pitanju Rusije, Sijarto je istakao da članice EU ne razumeju da je Rusija deo regionalne stvarnosti i da će ona ostati tu. On je naglasio da je snabdevanje energijom pitanje fizike, a ne ideologije, ukazujući na to da Mađarska neće prekinuti svoje energetske veze s Rusijom, jer bi to dovelo do problema u snabdevanju.
Govoreći o budućem evropskom putu Srbije, Sijarto je izrazio uverenje da bi dolazak novog američkog predsednika, koji deli slične stavove sa Mađarskom, mogao pozitivno uticati na situaciju. On je ukazao da sada postoji nova realnost u Evropi koja može dovesti do većeg razumevanja suverenističkog pristupa.
Sijarto je izrazio zabrinutost zbog trenutne situacije u Srbiji, koja se suočava sa protestima i političkom nestabilnošću. On je primetio da destabilizacija ne dolazi samo iznutra, već i iz inostranstva, naglašavajući važnost stabilnosti Srbije za regionalni mir. U tom smislu, Mađarska podržava Beograd, verujući da su pokušaji stabilizacije neophodni.
Konačno, Mađarska je istakla svoju posvećenost stabilnosti u regionu i potrebu za bržim putem integracije Srbije u Evropsku uniju, smatrajući da je to u zajedničkom interesu. Sijarto je zaključio da Mađarska razume važnost Srbije kao najjače zemlje u Zapadnom Balkanu i naglasio potrebu za saradnjom kako bi se obezbedila stabilnost celog regiona.
