Prema najnovijim podacima Poreske uprave Federacije Bosne i Hercegovine, došlo je do značajnog pada prometa u trgovini tokom bojkota koji je održan 7. i 8. februara 2025. godine. Ovaj bojkot trgovina organizovan je zbog sve većih cena proizvoda, što je izazvalo nezadovoljstvo potrošača i trgovaca.
Na dan 7. februara 2025. godine, ukupan promet na području Federacije BiH iznosio je 190 miliona i 144.339 konvertibilnih maraka. U okviru ovog iznosa, promet u trgovinama iznosio je 93 miliona i 549.831 KM. Ove brojke ukazuju da se trgovinski sektor suočava sa ozbiljnim padom, jer je u poređenju sa danom pre bojkota, 6. februara, zabeležen pad ukupnog prometa za oko 10 miliona KM, a pad u sektoru trgovine je iznosio oko 12 miliona KM.
Naime, prema podacima Poreske uprave FBiH, prometa na dan 6. februara iznosio je 205 miliona i 226.808 KM, dok je promet u trgovinama bio nešto veći – 105 miliona i 339.993 KM. Ovo govori o opasnom trendu smanjenja prometa koji bi mogao imati dugoročne posledice po ekonomsku stabilnost ovog entiteta.
Drugog dana bojkota, 8. februara, ukupan promet je pao na 73.735.142,18 KM, dok je promet u trgovinama iznosio 47.738.989,66 KM. Ovaj drastičan pad prometa svedoči o snažnom uticaju koji je bojkot imao na tržište i trgovinske aktivnosti. Treba napomenuti da nedeljom trgovine u Federaciji BiH ne rade, što dodatno utiče na opšti promet tokom vikenda.
Bojkot je počeo kao odgovor na visoke cene koje su potrošači smatrali neodrživim. Mnogi građani su se okupili kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo i tražili smanjenje cena osnovnih životnih namirnica. Ovakvi potezi ukazuju na rastuću tenziju između potrošača i trgovaca, ali i na širi problem inflacije koja pogađa čitavu zemlju.
Ekonomisti upozoravaju da bi dugotrajnije bojkote mogli imati ozbiljne posledice po lokalnu ekonomiju. Smanjenje prometa u trgovini znači manje prihode za trgovce, što može dovesti do smanjenja broja zaposlenih i zatvaranja nekih prodavnica. U tom smislu, bojkot se može posmatrati kao mač sa dve oštrice – dok potrošači nastoje ostvariti bolje cene, trgovci se suočavaju s rizikom od gubitka posla i smanjenja prihoda.
Od sredine decembra 2023. godine, potrošači su svedoci stalnog rasta cena, što je dodatno pogoršalo njihovu kupovnu moć. U kombinaciji s ekonomskoj stagnacijom, mnogi su primorani da preispitaju svoje potrošačke navike. Gradjani su usmereni ka štednji, a u većini slučajeva, ono na što se najviše štedi su upravo osnovne životne namirnice.
Analitičari smatraju da je ključno da se nadležni organi uključe i da pronađu održiva rešenja koja će smanjiti pritisak na potrošače. Mogućnosti za poboljšanje situacije uključuju subvenciju osnovnih životnih proizvoda i inicijative za podršku lokalnim proizvođačima.
U svetlu svih ovih događaja, pitanje koje se nameće jeste hoće li trgovci i potrošači pronaći zajednički jezik ili će se ovakve tenzije nastaviti. Ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati, ali jedno je sigurno: ekonomska realnost u Federaciji BiH zahteva hitnu pažnju i rešenja koja će zadovoljiti sve strane na tržistu.
