Andrea Fereto, četrdesetogodišnji muškarac iz Pijemonta, Italija, suočava se s potpunim šokom nakon što je dobio čak 100 kazni za prekoračenje brzine u roku od samo šest meseci. Sa svakodnevnim putovanjem do supermarketa u Tortoni gdje radi kao čuvar, Fereto nije bio ni svestan da prolazi pored skrivene kamere koja ga svakodnevno snima. Ova kamera, koja se nalazi iza žive ograde, snimala je njegovo vozilo u trenutku kada je prekoračio dozvoljenu brzinu, a da to on nije ni primetio.
Fereto je saznao o ogromnom broju kazni kada su mu prvi put stigli račun za prekršaje. Ukupna suma iznosila je neverovatnih 28.000 evra, što je za njega potpuno van svake logike s obzirom na njegov mesečni prihod od samo 1.100 evra. „Vozio sam istom trasom šest meseci, dva puta dnevno. Nisam ni znao da svaki put dobijam kaznu“, izjavio je Fereto za italijanske medije.
Prvo što je pomislio kada su mu stigle kazne bila je greška. Kontaktirao je policiju, ali mu je rečeno da su sve kazne pravosnažne. Prema njegovim rečima, kamera je postavljena na teško uočljivo mesto, u krivini puta i iza visoke žive ograde, što je otežavalo vozačima da primete njen prisustvo.
Fereto se poziva i na presudu italijanskog Kasacionog suda koja nalaže da sve kamere za nadzor brzine moraju biti jasno obeležene i unapred najavljene. On sumnja da je kamera koja ga je snimala nezakonito postavljena, pošto je navodno od 2021. godine izgubila važeću dozvolu za rad. Ipak, uprkos njegovim žalbama, vlasti su odbile njegove prigovore.
S obzirom na to da mu pretnje zbog neplaćanja kazni dolaze i u formi oduzimanja automobila i skutera, Fereto se sada suočava sa teškim finansijskim problemima. „Sada pokušavamo da pronađemo način da počnemo sa otplatom“, kaže on, naglašavajući koliko je situacija ozbiljna.
Njegova teška situacija postala je predmet medijske pažnje, a tokom razgovora sa novinarima, Fereto je istakao da nije jedini koji se suočio sa sličnim problemima. Mnogi vozači se bore sa sličnim situacijama u kojima su neadekvatno obavešteni o prisustvu kamera, što dodatno podiže pitanje zakonitosti i etičnosti ovakvih praksi.
Ova situacija otkriva i šire problematike vezane za saobraćajne kazne i zakonsku regulativu u Italiji. Kritičari su ukazali na potrebu za većom transparentnošću kada su u pitanju kamere za nadzor brzine, kao i na hitnu potrebu za reformom sistema koji bi omogućio vozačima da budu svesni gde se takve kamere nalaze.
Feretoova priča izazvala je široku emotivnu reakciju javnosti, a postavlja se pitanje da li su ovakve kazne pravedne ili predstavljaju samo način za punjenje budžeta kroz kazne koje vozači ni ne primete. Dodatno, pitanje pravde u ovakvim slučajevima ostaje otvoreno, a mnogi se pitaju da li je sistem postavljen na način koji štiti vozače ili ih samo kažnjava.
Fereto se nada da će njegova borba skrenuti pažnju na problem neadekvatnog obaveštavanja i da će doprineti promenama u zakonodavstvu koje će obezbediti jasnije informacije o prisustvu kamera za nadzor brzine. Dok se suočava s mogućnošću oduzimanja njegove imovine, i dalje se trudi da preživi i pronađe rešenja kako otplatiti enormne kazne koje su ga zadesile.
