Na Goldschmidt 2025 konferenciji koja se održava u Pragu, naučnici su izneli zabrinjavajuće prognoze o mogućim erupcijama vulkana izazvanim otapanjem glečera širom sveta. Istraživanja pokazuju da su masivni ledeni pokrivači, koji su tokom hiljada godina zadržavali magmu ispod površine, počeli da gube svoju težinu, što može dovesti do povećanja vulkanske aktivnosti, posebno u regionima poput Antarktika.
S obzirom na to da se glečeri brzo tope usled klimatskih promena, naučnici ukazuju na to da oslobađanje pritiska može izazvati eksplozivne erupcije. Ovo otkriće nije samo lokalno pitanje, već može imati globalne posledice, ubrzavajući klimatske promene.
Istraživači su proučili šest vulkana u Andima u Čileu i saznali da glaciacija može tiho postaviti temelje za mnogo eksplozivnije erupcije u budućnosti. Sto su slični fenomeni zabeleženi na Islandu, ali ovo istraživanje je jedno od prvih koje se fokusira na kontinentalne vulkanske sisteme.
Tokom analize, tim sa Univerziteta Viskonsin u Medisonu koristio je datiranje argonom kako bi pokušao da otkrije uticaj ledenog pokrivača na vulkane. Otkrili su da se tokom poslednjeg ledenog doba taložila velika količina magme ispod površine, koja je zadržana težinom leda. Kako se ledeni pokrivač povlačio, došlo je do oslobađanja pritiska koje je pokrenulo eksplozivne erupcije.
Pablo Moreno-Jeger, jedan od istraživača, naglašava da se trenutna klima povlačenja glečera može dovesti u vezu sa povećanom vulkanskom aktivnošću. On ističe da ovaj proces nije ograničen na Islan, već može da utiče i na regione poput Antarktika, Severne Amerike, Novog Zelanda i Rusije, gde se takođe mora pažljivo proučavati vulkanska aktivnost.
Studija pokazuje da se proces promena u sistemu magme odvija postepeno tokom vekova, što omogućava vreme za praćenje i rano upozoravanje na potencijalne erupcije. Međutim, povećana vulkanska aktivnost može imati globalne klimatske posledice. Kratkoročno, erupcije oslobađaju aerosole koji mogu privremeno smanjiti temperature na planeti.
Istraživači ističu da višestruke erupcije mogu doprineti dugoročnom globalnom zagrevanju kroz emisiju gasova staklene bašte. Ovakva situacija stvara pozitivnu povratnu spregu, jer topljenje lednika pokreće vulkanske erupcije, što dalje doprinosi zagrevanju i daljem otapanju glečera.
Goldschmidtova konferencija se smatra vodećim događajem iz oblasti geohemije, a prisustvuje joj više od 4.000 delegata iz celog sveta. S obzirom na važnost tema koje su obrađene, zahteva se hitna naučna pažnja i globalno delovanje kako bi se pravovremeno reagovalo na ovaj sve evidentniji fenomen.
U svetlu ovih nalaza, globalna zajednica mora razmotriti uticaj klimatskih promena i njihove posledice na geološke procese, uključujući vulkanizam. Očekuje se da dalja istraživanja potenciraju razumevanje of thitske promene ne samo u Arcticu već i širom sveta.
