U tišini pozorišne scene, u Bosanskom narodnom pozorištu u Zenici, visualizuje se scenska magija pod rukom bugarskog scenografa Nikole Toromanova. Ovaj talentovani umetnik trenutno radi na scenografiji za klasičnu dramu „Dom Bernarde Albe“, čija je premijera zakazana za 29. april. U intervjuu za media, Toromanov otkriva svoje viđenje umetnosti i pozorišta, kao i svoj entuzijazam za rad u Bosni i Hercegovini.
Tokom razgovora, Toromanov objašnjava kako je saradnja sa rediteljem Damjanom Pejanovićem započela pre dve godine, kada su se prvi put sreli na projektu u Crnoj Gori. „Odmah smo se sprijateljili“, kaže Toromanov, ističući da su od tada dogovorili nastavak saradnje. S obzirom na to da nikada ranije nije bio u Bosni i Hercegovini, njegov trenutni boravak u Zenici predstavlja posebno zadovoljstvo. „Srećan sam što sam ovde“, dodaje.
U vezi sa samom predstavom, Toromanov objašnjava da „Dom Bernarde Albe“ tematizuje represiju nad ženama u patrijarhalnom društvu tridesetih godina prošlog veka. U predstavi nastupaju isključivo žene, koje su, kako kaže, izrazito profesionalne i posvećene. Toromanov se raduje radu s jakim timom, ističući podršku koju dobija od direktora pozorišta Miroljuba Mijatovića.
Svoje iskustvo sa pozorištem u Zenici Toromanov povezuje s prethodnim projektom „Ničija zemlja“, koji je rađen za Makedonski narodni teatar i koji je osvojio nagradu za scenografiju na Festivalu bh. drame 2018. godine. Iako se radi o različitim tekstovima i estetici – klasik u poređenju sa savremenim – Toromanov ističe da su izazovi koje donosi „Dom Bernarde Albe“ drugačiji, fokusirajući se na apstraktni prostor i simboliku.
„Scenografija će biti i realistična i simbolična“, objašnjava Toromanov. „Prikazaćemo elemente kao što su vrućina, nedostatak svežeg vazduha i voda kao simbol olakšanja i žeđi.“ Sanja kako će rezultati ulaganja u ovu umetnost biti bolji i jači, zahvaljujući međusobnom poverenju i saradnji sa Pejanovićem, kao i dramaturginjom Nedžmom Čizmo.
Govoreći o obrazovanju, Toromanov naglašava da Bosna i Hercegovina treba dodati studije za scenografe i kostimografe, objašnjavajući da bi to značajno doprinelo razvoju pozorišne umetnosti. „Scenografija je divna pozorišna umetnost koja uključuje timski rad i kreativnost“, smatra on.
Oduševljen je energijom i strašću koju nosi rad na Balkanu, ističući da se oseća kao kod kuće. „Iako region nije bogat, oseća se glad za stvaranjem i želja za novim“, dodaje. Toromanov smatra da teatar neće biti zamenjen veštačkom inteligencijom, jer zavisi od ljudske kreativnosti i emocija.
Sa brojnim nagradama za svoje radove u scenografiji, filmu i dizajnu, Toromanov ističe da je i dalje skroman u pogledu svog uspeha. „Uvek sam samokritičan“, priznaje, naglašavajući da je najvažnije osećati da ste stvorili nešto značajno, bez obzira na priznanja.
Izvodiće se nagrada UNITER, koju je dobio 2012. godine kao jedan od ključnih uspeha. „To je bila velika predstava, izazov koji sam uspeo prevazići“, objašnjava Toromanov, govoreći o kompleksnosti projekta i o tome kako je koristio svaku priliku za kreaciju.
Iako se sav njegov fokus nalazi na pozorištu, ističe da voli povremeno da se posveti i svojim ličnim projektima, poput crteža i stripova, ali je pozorišna umetnost njegova prva ljubav.
Na kraju, Toromanov šalje poruku mladima na Balkanu koji osećaju kreativnost, ali nemaju hrabrosti da je podele. „Bitno je biti znatiželjan i posvećen“, kaže on, motivišući ih da traže prilike i znanje kako bi ostvarili svoje snove u svetu umetnosti.
