Paracin i citava Jugoslavija bili su u crnom nakon strašne saobraćajne nesreće koja se dogodila 31. avgusta 1988. kod jezera Jablanica. U ovoj tragediji izgubilo je život 32 ljudi, među kojima je desetoro dece, što je dodatno produbilo bol i tugu u zajednici.
Svedoci tog strašnog događaja pamte da su povratnici iz letovanja, radosni i veseli, na putu kući naišli na nesreću koja će zauvek promeniti njihov život. Iako su dan ranije uživali na plažama Jadrana, sudbina je imala drugačije planove. Porodice iz Paraćina, koje su se vraćale otkad su letovale, doživele su pravu tragediju. Vozilo je izgubilo kontrolu i završilo u jezeru, a telesni ostaci stradalih su se izvlačili iz vode dok su njihove porodice očajnički čekale na obali.
Dan sahrane je bio dan tuge kakvu Paraćin nije nikada doživeo. Sanduci su smešteni u Halu sportova, gde su građani mogli da se oproste od svojih sugrađana. Grad je bio obavijen tišinom, a lamento bolnih povika širio se svuda. Osećaj izgubljenosti i jadnosti bio je nametnut u svest svih prisutnih.
Na mestu tragedije postavljena je spomen-ploča 1988. godine, koja od tada podseća na mračan dan. Godine 2018. ploča je obnovljena kako bi se obeležila tridesetogodišnjica nesreće, održavajući kolektivno sećanje Paraćinaca.
Sećanja na tragediju su i dalje živa. U grupi na društvenoj mreži „Mi svi iz Paraćina“, Zoran Kojadinović je podsetio na užas i podelio naslovnicu novina sa dana sahrane. Sugrađani su se uključivali s komentarima i ličnim pričama, osvežavajući bolnu uspomenu.
Jedna Paraćinka je podelila bolne uspomene, sećajući se tragičnih sudbina svojih bliskih. „Među njima je bila moja sestra sa ćerkom, naši komšije i mnogi prijatelji. Nikada neću zaboraviti toliko sanduka i njihova imena s fotografijama ispred“, napisala je. U njenim rečima čula se dugotrajna tuga, bol koji ne jenjava.
Drugi sugrađanin se prisetio svojih prijatelja i kolega, ističući kako su svi stradali bili dobri ljudi. „Laka im zemlja. Svi su mi bili prijatelji“, napisao je, izražavajući poštovanje prema stradalima.
Sećanje se ponovo aktiviralo sa pričom rođaka jedne od nastradalih, Ivane, koja je delila tragične trenutke potrage za svojom tetkom. „Kako je brzo proletelo to vreme. Tuga je neizreciva, sećam se svih vas“, napisala je, ostavljajući trag patnje koju je podelila sa drugim članovima zajednice.
Miodrag, koji je video stradale pre nesreće, takođe se priključio sa svojim sećanjima. „Sve sam ih znao. Uveče sam ih ispratio vesele, a satima kasnije došle su suze i tuga. Neka počivaju u miru.“
Tragedija kod Jablanice iz 1988. godine ostala je duboko urezana u sećanjima Paraćinaca i svih građana Jugoslavije, ukazujući na krhkost života, snagu zajednice i bol koji se nikada neće zaboraviti. Ova tragedija podseća nas na vrednosti solidarnosti, empatije i ljudske povezanosti, koje su u teškim vremenima od suštinskog značaja.
