U Crnoj Gori je u četvrtak, 27. februara, obeležena 32. godišnjica zločina u Štrpcima, kada su vojnici Republike Srpske oteli i ubili 20 putnika iz voza „Lovćen 671“. Ova tragična događaja su obeležena polaganjem cveća na spomen-obilježjima u Podgorici i Bijelom Polju, uz poruke da se mora procesuirati sve one koji su nalagali i izvršavali ovaj zločin, kako se ne bi zaboravila tragična sudbina žrtava.
Predsednik Bošnjačkog vijeća u Crnoj Gori, Suljo Mustafić, u svom obraćanju je istakao da su putnici oteti 27. februara 1993. godine na stanici Štrpci, gde su ih vojnici odveli iz voza. Od 20 otetih, uglavnom su bili Bošnjaci, dok je jedna osoba bila Hrvat, a jedna neidentifikovana. Mustafić je naglasio da su ti ljudi ubijeni isključivo zbog svog imena i identiteta, ukazujući na to da državne institucije u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori ni nakon 32 godine nisu završile pravni proces vezan za ovaj ratni zločin.
On je podsetio da su putnici oteti i sprovedeni do sela Prelovo, gde su opljačkani, pretučeni i, vezani žicom, kamionima odvedeni u okolinu Višegrada. U ataru sela Mušići su pobijeni, a njihova tela bačena. Posmrtni ostaci nekih žrtava pronađeni su tek mnogo godina kasnije, što ukazuje na neuspeh u progonu izvršilaca i nalogodavaca ovog zločina.
Mustafić je istakao da su julgovi pokazali da su ovi događaji bili deo šireg plana, a ne slučajnost, te da su sudski procesi potvrdili umešanost institucija i pojedinaca na višim nivoima vlasti. On se osvrnuo i na presude u Beogradu i Sarajevu, naglašavajući da je odgovornost komandanta izgubljena usled zamagljene komandne odgovornosti.
Predsednik Bošnjačkog vijeća smatra da se Crna Gora ne može izuzeti od ovog zločina, jer je tadašnji režim direktno pomagao Beogradu u njegovim zločinačkim namerama tokom rata. On je istakao da pravosudne institucije, posebno tužilaštvo i sudstvo, nisu pokazale dovoljno volje da istraže i procesuiraju ratne zločine, uključujući i ovaj.
Kako bi se nešto promenilo, Mustafić se nada da će najave o ponovnom otvaranju slučajeva doneti novu pravdu. On je takođe ukazao na propuste države u vezi sa pravima porodica žrtava, koje su godinama ignorisane.
Ministar socijalnog staranja, brige o porodici i demografije, Damir Gutić, pridružio se obeležavanju godišnjice i istakao da je okupljanje prilika da se ukaže na propuste države koja je svojim nečinjenjem dopustila da nedužni građani stradaju. On je naglasio potrebu za priznanjem grešaka iz prošlosti kako se slični zločini ne bi ponovili.
Gutić je kazao da su izmene Zakona o boračkoj i invalidskoj zaštiti neophodne kako bi se članovima porodica žrtava pružila adekvatna socijalna zaštita i satisfakcija za pretrpljene gubitke. Njihov cilj je da uvedu novi institut civilne žrtve rata, koji bi pomogao državi da prepozna svoje greške iz prošlosti.
Ove okolnosti podsećaju na to koliko su zločini iz rata i dalje prisutni u kolektivnoj svesti Crne Gore, uključujući i sudbine pojedinaca koji su izgubili život u Štrpcima. Najmlađa žrtva imala je samo 16 godina, dok je najstarija imala 59 godina. U Crnoj Gori je jedini osuđeni za ovaj zločin Nebojša Ranisavljević, koji je dobio 15 godina zatvora. Ostali nalogodavci i izvršioci, uključujući Milana Lukića, koji je u Haškom tribunalu osuđen na doživotnu robiju za zločine u Višegradu, još uvek nisu odgovarali za zločin u Štrpcima.
