Sjedinjene Američke Države su 1951. godine potpisale sporazum s Danskom kojim su se obavezale da će štititi Grenland od potencijalnih napada. Međutim, 74 godine kasnije, pretnja napadom na Grenland dolazi upravo iz Amerike.
Ove nedelje, budući američki predsednik Donald Tramp šokirao je Evropu odbivši da isključi upotrebu vojne sile radi aneksije najvećeg ostrva na svetu, autonomne teritorije sa 57.000 stanovnika, koja je deo Kraljevine Danske. Tramp već neko vreme bacio oko na Grenland – strateški važno ostrvo bogato mineralima i naftom.
Iako Danska i Amerika imaju različite veličine vojnih kapaciteta, danske oružane snage nisu opremljene niti obučene za odbranu od invazije SAD, obzirom da su aktivnosti danske vojske usmerene na mirnije vojne zadatke. Danska je prošle godine izdvojila 2,37% svog BDP-a za odbranu i planira dodatna povećanja kako bi modernizovala svoje oružane snage.
Tramp je povremeno iznosio ideje o tome da SAD preuzmu Kanadu i Panamski kanal, pa nije bilo iznenađenje kada je izneo pretnje da će anektirati Grenland. Danska premijerka Mete Frederiksen je sazvala sastanak s liderima stranaka kako bi razgovarali o Trampovim komentarima, dok je danskim zvaničnicima bilo teško proceniti da li je to bio samo verbalni ispad ili ozbiljna pretnja.
Copenhagen bi mogao zatražiti pomoć EU u zaštiti Grenlanda, pozvati se na zajedničke odbrambene odredbe NATO protiv napada najveće članice saveza ili preispitati obaveze SAD prema sporazumu iz 1951. godine. Iako bi SAD imale sigurnu pobedu u eventualnom sukobu, Danska bi mogla naći pravne načine da se suprotstavi američkom pokušaju aneksije.
SAD su već godinama smanjile svoju vojnu prisutnost na Grenlandu nakon Hladnog rata, ali radarska stanica za rano upozoravanje i dalje funkcioniše u bazi Pitufik na severozapadu Grenlanda. Danska je svesna da ne može sama braniti Grenland od potencijalnih napada, stoga bi se u slučaju konflikta sa SAD mogla suočiti sa ozbiljnim izazovima.
Trampove pretnje aneksijom Grenlanda ujedinile su dansku političku scenu u reakciji na ovaj incident. Danska je prepoznala potrebu za jačanjem svoje odbrane i modernizacijom oružanih snaga kako bi se suprotstavila potencijalnim pretnjama.
Ukupno, situacija oko Grenlanda i Trampove pretnje aneksijom pokazuje kompleksnost odnosa između SAD i Danske, ali i potrebu za jačanjem odbrane Danske radi zaštite njene teritorije i interesa. U narednim godinama će biti važno pratiti razvoj događaja i moguće akcije Danske i EU kako bi se suprotstavile potencijalnoj pretnji aneksijom Grenlanda od strane SAD.
