Američki predsednik Donald Tramp je otvoren za sklapanje trgovinskog sporazuma sa Kinom, ali je poručio da Peking mora da napravi prvi korak. Ovu izjavu je danas iznela sekretarka za štampu Bele kuće, Kerolajn Livit, koja je naglasila da „lopta u kineskom dvorištu“, prenosi Rojters. Livit je istakla da Amerika ne mora nužno da postigne dogovor sa Kinom, ali da je Tramp jasno dao do znanja da je spreman za razgovore.
Tramp je u sredu najavio da će pauzirati uvođenje recipročnih carina prema svim svojim trgovinskim partnerima, osim kada je reč o uvozu iz Kine, gde je trenutno postavljena carina od 145 odsto. U odgovoru, Kina je uvela carinu od 125 odsto na američki uvoz. Ipak, Trampova administracija je u petak uveče saopštila da će neki elektronski proizvodi biti izuzeti od ovih recipročnih carina, uključujući i robu iz Kine, što će značajno olakšati poslovanje američkim tehnološkim gigantima kao što su Epl i drugi.
Među izuzetim proizvodima su pametni telefoni, kompjuterski monitori, kao i razni elektronski delovi. Ove mere dolaze u trenutku kada se trgovinski odnosi između SAD-a i Kine i dalje nalaze pod tenzijom, sa obe strane koje ulažu napore da zaštite svoje ekonomske interese.
Tokom poslednjih godina, trgovinska napetost između dve najveće svetske ekonomije značajno se povećala, sa više od 360 milijardi dolara američkog uvoza iz Kine koje je zahvaćeno carinama. Trampova administracija tvrdi da su ove mere potrebne radi zaštite američkih radnika i industrije, dok Kina optužuje Sjedinjene Države za trgovinske pritiske i agresivnu politiku.
U ovom kontekstu, analitičari naglašavaju da bi eventualni sporazum mogao doneti značajne benefite obe strane. Osim što bi mogao smanjiti napetosti, trgovinski dogovor bi mogao takođe olakšati pristup tržištu između SAD-a i Kine, što bi imalo pozitivan uticaj na globalnu ekonomiju. S obzirom na složenost i dynamiku međunarodne trgovine, vrlo je važno da oba lidera pronađu zajednički jezik kako bi došli do održivog rešenja.
Nakon Trampove izjave, mnogi su se pitali kako će se ovo odraziti na ekonomske strategije obe države. Naime, iako su trgovinski sporazumi kompleksni, oni su često potrebni zbog sve većih pritisaka na domaće tržište i potrebe za očuvanjem radnih mesta. S druge strane, analitičari primete da odnos između dve zemlje franca nije samo pitanje trgovine, već i geopolitičke strategije, gde se pitanja nacionalne bezbednosti takođe postavljaju u prvi plan.
Pomak ka dogovoru može biti viđen kao mogućnost za smanjenje karikaturalnih tenzija koje su isplivale na površinu u prethodnim mesecima. Isto tako, postoji i zabrinutost kako bi prošlost uticala na buduće pregovore, s obzirom na to da su prethodni pokušaji pronašli mete na raskrsnici nepoverenja i nesigurnosti.
Sve oči sada su uprte u Peking, budući da je jasno da je kineska strana pod pritiskom da odgovori na Trampove pozive. Kako analitičari sugerišu, odgovor Kine može značajno oblikovati buduće trgovinske aranžmane, a svaka odluka može doneti dalekosežne posledice kako za američku, tako i za kinesku ekonomiju.
U međuvremenu, američki tehnološki sektor uživa u velikom olakšanju zahvaljujući izuzećima od carina, što može pomoći da se zadrži konkurentnost na globalnom tržištu i podrži inovacije koje su ključne za dalji rast i razvoj industrije. S obzirom na ubrzane promene u tehnologiji, ovo se može smatrati prvim korakom ka stabilizaciji odnosa između dve zemlje, uz nadu u buduće saradnje koje će koristiti obema stranama.
