Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, najavio je danas da će uskoro uvesti carinu od 10 odsto na uvoz iz zemalja članica BRIKS-a. Tokom sednice kabineta u Beloj kući, Tramp je ponovio svoju pretnju koju je izneo prethodnog vikenda, ističući da će članovi ovog ekonomskog bloka morati da plate uvedenu carinu. „Svako ko je u BRIKS-u uskoro će plaćati 10 odsto carine. Ako žele da ostanu članovi, moraju to da prihvate“, rekao je predsednik, prenosi agencija Rojters.
Na sednici je takođe kritikovao BRIKS, govoreći da je osnovan s namerom da ugrozi Sjedinjene Američke Države i američki dolar kao globalnu rezervnu valutu. „BRIKS je formiran da uništi naš dolar, da ga skine sa pozicije svetskog standarda. Ako žele da igraju tu igru, mogu, ali ja mogu da igram i jače“, poručio je Tramp. Ukazao je na ozbiljne posledice po Sjedinjene Države, rekavši da bi gubitak dolara kao svetske rezervne valute bio kao gubitak „velikog svetskog rata“ za SAD.
BRIKS je prošle godine proširen i sada uključuje pored Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku, i članice poput Irana i Indonezije. Tokom samita u Rio de Žaneiru, lideri su više puta kritikovali vojne i trgovinske politike Sjedinjenih Država. U vezi s Trampovom najavom o carinama, predsednik Brazila, Inasio Luiz Lula da Silva, rekao je da „svet ne želi cara“, aludirajući na Trampa. Tokom obraćanja novinarima u Braziliji, Lula je istakao da ne prihvata pritužbe u vezi sa odlukom o BRIKS-u. „Ne slažemo se s tim da predsednik SAD sugeriše uvođenje carina zemljama članicama. To nije prihvatljivo“, rekao je Lula.
Ovaj potez dolazi u kontekstu rastuće tenzije između Sjedinjenih Američkih Država i zemalja BRIKS-a. Tokom samita, lideri su se osvrnuli na primedbe Trampa i njegovu rušilačku trgovinsku politiku, naglašavajući podršku za međusobnu saradnju i ekonomske interakcije bez uplitanja SAD. Ova situacija oslikava sve veću ambiciju BRIKS-a da postane protivteža zapadnim ekonomskim i političkim strukturama, a Trampove pretnje kao da samo dodatno podstiču jedinstvo članica BRIKS-a.
Jasan odgovor Lule, koji je smatrao Trampove pretnje neprihvatljivima, ukazuje na odlučnost lidera BRIKS-a da zaštite svoje nacionalne interese. Brazil, kao jedan od vodećih članova BRIKS-a, ima značajnu ulogu u organizaciji i može da utiče na njene odluke. BRIKS se sve više pozicionira kao alternativni ekonomski blok koji ne zavisi od tradicionalnih svetskih sila, a analitičari smatraju da bi uvođenje carina moglo dodatno ojačati koheziju između članica.
Dok Tramp nastavlja sa svojim politikama, analitičari upozoravaju da bi ovakve mere mogle imati duže posledice po američku ekonomiju. Uvođenje carina može izazvati trgovinske ratove i uzrokovati uzajamno osipanje saradnje između država. U svetu koji postaje sve interkonektovaniji, takve odluke mogu dovesti do neočekivanih posledica po globalnu ekonomiju.
S obzirom na trenutne političke i ekonomske prilike, BRIKS se suočava s izazovima, ali i prilikama za jačanje svojih veza. Kao odgovor na pretnje iz Vašingtona, članice BRIKS-a mogu intenzivirati svoje napore u jačanju ekonomske saradnje, istražujući alternativne tržišne puteve i jačajući međusobne trgovinske tokove. Sve u svemu, ovo pitanje o carinama dolazi u kritičnom trenutku i može oblikovati budućnost međunarodnih trgovinskih odnosa.
