Američki predsednik Donald Tramp je nedavno izazvao veliku pažnju javnosti izjavivši da Američku agenciju za međunarodni razvoj (USAID) vodi „gomila radikalnih ludaka“ i da se njome loše upravlja. On je naglasio da planira da „izbaci ludake“ iz agencije pre nego što donese konačnu odluku o njenoj budućnosti. Ove reči dolaze u trenutku kada Trampova administracija preispituje sve aspekte funkcionisanja i svrhe USAID-a.
Tramp je, pored ovih izjava, pohvalio Ilona Maska, šefa Odeljenja za vladinu efikasnost (DOGE), zbog njegovog odlaska u suspenziji dva najviša bezbednosna zvaničnika USAID-a. Naime, ovi zvaničnici su pokušali da ometaju DOGE u pristupu sistemima agencije, što je izazvalo reakciju Maska. „On je hrabro delovao u interesu efikasnosti i bezbednosti“, rekao je Tramp, ističući da ipak neće uvek slušati Maskove savete o smanjenju troškova u federalnoj vladi.
Međutim, Mask nije stao na tome. U jednoj od svojih izjava na platformi „X“, on je označio USAID kao „kriminalnu organizaciju“ i podržao ideju o njenom zatvaranju, uz tvrdnje da se Tramp saglasio s njim u vezi s ovom odlukom. Ovaj stav izazvao je dodatne rasprave o širini i načinu na koji USAID deluje u svetu.
U međuvremenu, Trampova administracija preduzima pravne korake kako bi razmotrila načine na koje bi izvršna naredba mogla da okonča nezavisnost USAID-a, izveštava Reuters. Ovaj potez dolazi nakon što je Tramp nedavno potpisao izvršnu naredbu o zamrzavanju inostrane pomoći na tri meseca, zahtevajući od zvaničnika da izvrše temeljnu reviziju svih programa, s ciljem da se uvere da su u skladu sa njegovom vizijom spoljne politike.
Ove odluke i dalje izazivaju zabrinutost među demokratama koji kritikuju Trampa zbog namera da spoji USAID sa Stejt departmentom, smatrajući da bi to potkopalo nezavisnost ove agencije. Predstavnici demokratije ističu da je USAID po statutu nezavisna institucija koja igra ključnu ulogu u slanju pomoći zajednicama pogođenim sukobima i pomaže zemljama u razvoju.
Trampove kritike i namere za reformu USAID-a dolaze u trenutku kada se činilo da su programi međunarodne pomoći postali predmet političke borbe u SAD-u. S obzirom na to da su agencije poput USAID-a često bile podložne kritikama, jasno je da ovaj trenutni sukob odražava širu diskusiju o ulozi Sjedinjenih Američkih Država u međunarodnim humanitarnim i razvojnim naporima.
Jedan od ključnih argumenata protiv zatvaranja ili spajanja USAID-a sa Stejt departmentom je taj što bi to moglo ugroziti važan rad agencije u različitim kriznim područjima širom sveta. Američka pomoć koja se šalje zemljama pogođenim sukobima ili prirodnim katastrofama se često smatra važnom alatkom za unapređenje odnosa i stabilnosti na međunarodnom nivou.
U zaključku, dok se Trampova administracija usmerava na smanjenje troškova i reviziju postojećih politika, ostaje da se vidi kako će ove promene uticati na pomoć i podršku koju USAID pruža. Potpuno zatvaranje ili spajanje usaida sa Stejt departmentom dovelo bi do značajnih promena u načinu na koji Amerikanci pomažu međunarodnoj zajednici, a takođe bi moglo otkriti dublje podele unutar američke politike prema stranoj pomoći. U narednom periodu, ovi planovi i njihovi efekti biće pod budnim okom javnosti i medija.
