Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, juče je nagovestio da bi mogao da uvede carine od 25 odsto na uvoz meksičke i kanadske nafte, a konačnu odluku planira da donese do kraja dana. Ove carine bi stupile na snagu 1. februara, ukoliko se odluka potvrdi. Tramp je novinarima u Beloj kući rekao: „Možda hoćemo, a možda nećemo. Verovatno ćemo o tome doneti odluku večeras“, a ovu izjava prenosi agencija Rojters.
Razlozi za razmatranje uvođenja carina su višestruki, a u prvom redu je pitanje borbe protiv šverca droge i nezakonitih migracija. Tramp je više puta upozoravao Meksiko i Kanadu, svoje najveće trgovinske partnere, da će im uvesti carine ako ne prekinu šverc fentanila i pumpanje ilegalnih migranata preko granice. Ove taktike stavljaju pritisak na susedne zemlje da pojačaju svoje policijske i granične napore kako bi smanjili tok droge i migracija koji pritiska američki sistem.
Uvođenje carina na naftu bi moglo imati značajne posledice po tržište. Ako se odluka donese, Meksiko bi mogao biti posebno pogođen, s obzirom na to da je jedna od ključnih tačaka izvoza nafte u Sjedinjene Američke Države. Takođe, Kanada je takođe veliki izvoznik nafte, čime bi i ona bila znatno pogođena eventualnim uvođenjem tih carina. Povećanje troškova nafte moglo bi se odraziti na cene goriva širom SAD, što bi zasigurno uticalo na američko stanovništvo i ekonomiju.
Ovaj trenutni razvoj događaja dolazi u vreme kada je Trampova administracija već pod pritiskom zbog broja pitanja koja uključuju migracije, trgovinsku politiku i bezbednost. Kritikama su posebno izloženi njegovi pregovori sa Meksikom i Kanadom, koji su deo sporazuma USMCA, zamene za Naftu sporazum. Ovaj sporazum je već naišao na različite reakcije u obje susedne zemlje, dok Trampova prethodna izjava o carinama izaziva strah kod mnogih da bi se trgovinski odnosi mogli dodatno pogoršati.
U međuvremenu, ekonomisti izražavaju zabrinutosti zbog mogućih posledica na privredu, smatrajući da bi povišene cene energenata mogle uticati na inflaciju. Uvećanje carina često može dovesti do odmazde trgovinskih partnera, što bi moglo uzrokovati lančane efekte koji bi se preneli na druge sektore privrede. Sa porastom troškova uvoza nafte, američka privreda bi mogla posredstvom inflacije postati ranjivija na eksternalije.
Tramp je tečna figura kada je reč o trgovinskim pitanjima; njegovo vođenje politike često ima elemente provokacije koji imaju za cilj da uspostave nove pregovaračke tačke. U zavisnosti od ishodne odluke, reakcije iz Meksika i Kanade mogla bi oblikovati njegovu buduću agendu. Očekuje se da bi Meksiko mogao odgovoriti na ovakvu meru sprečavajući izvoz svojih proizvoda ili dodatnim carinama na američke proizvode.
Dok se Tramp priprema da donese odluku o carinama, analitičari ukazuju na potrebu za dugoročnim rešenjima koja se bave uzrocima problema, kao što su narcotržište i migracija, umesto oslanjanja na privremene, trgovinske mere. Ova situacija takođe može da služi kao podsticaj za pružanje podrške lokalnim zajednicama u borbi protiv zločina i za poticanje boljih odnosa sa susedima.
Jedno je sigurno — odluka koju Tramp donese može imati dugotrajne posledice ne samo na odnose sa Meksikom i Kanadom, već i na američku privredu u celini. Kraj današnjeg dana bi mogao doneti konačnu reč o ovim carinama, ali kako se čini, rasprava o trgovinskoj politici je tek počela.
