SAD su odbile predlog Kanade o osnivanju radne grupe koja bi se fokusirala na pitanja „ruske flote iz senke“, posebno na naftnim tankerima koji pokušavaju da izbegnu zapadne sankcije. Ovu informaciju preneli su izvori američke agencije Blumberg, koji ističu da su SAD, pred samit ministara spoljnih poslova G7 sledeće nedelje u Kanadi, usmerene na jačanje retorike prema Kini, ali sa naglaskom na smanjenje tenzija s Rusijom.
Prema izvorima, SAD su iskoristile pravo veta kako bi odbile postavljanje radne grupe za nadgledanje ruskih kršenja sankcija. Istovremeno, američki zvaničnici su insistirali na uklanjanju termina „sankcije“ iz nacrta zajedničke izjave G7, kao i na izmeni formulacije koja se odnosi na „sposobnost Rusije da održava rat“ u Ukrajini. Umesto toga, predloženo je da se navedu izrazi poput „zarađivanje prihoda“. Osim toga, SAD odbijaju da imaju bilo kakve reference na „rusku agresiju“, umesto toga se fokusirajući na „pozdravljanje svih napora“ koji vode ka okončanju sukoba u Ukrajini.
U okviru razgovora o opštoj bezbednosti i bezbednosti na moru, SAD su predložile da se upozori na rizik po „živote i sredstva za život“ koji navodno dolaze od Kine, koja sprovodi „nezakonite pomorske manevre“ u Južnom kineskom moru. Ovi potezi ukazuju na promene u američkoj spoljnoj politici koja se sve više distancira od tradicionalnih pristupa prema Rusiji, dok istovremeno naglašava izazove koje Kina predstavlja.
Izvori takođe navode da SAD odbijaju reference na pomorsku održivost, kao i prijedloge o uspostavljanju pomorske opservatorije koja bi pratila promene granica. Američki diplomati su obavestili svoje kolege o ovim odlukama, naglašavajući preispitivanje stava Vašingtona u multilateralnim organizacijama. Na taj način, američka administracija izbegava započinjanje novih inicijativa koje bi mogle da dodaju dodatne tenzije u međunarodnim odnosima.
Važno je napomenuti da saopštenja G7 nisu konačna sve dok ne budu objavljena na osnovu konsenzusa. Tokom pregovora može doći do značajnih promena pre ili tokom samita, kako se navodi u izveštaju Blumberga. Ove okolnosti podsećaju na situaciju iz prošlosti, kada je drugi mandat bivšeg predsednika Donalda Trampa drastično promenio višedecenijske norme spoljne politike u veoma kratkom vremenskom periodu. Ove promene su navele mnoge američke saveznike da pokušaju da uspostave svoje sopstvene bezbednosne garancije zarad obezbeđivanja vlastitih interesa.
U međuvremenu, evropski lideri su se okupili u Briselu na hitnom samitu kako bi razgovarali o povećanju izdataka za odbranu, strahujući od neizvesne budućnosti američkog angažovanja u međunarodnim savezima, uključujući NATO. Ovaj samit ukazuje na rastuću zabrinutost među evropskim zemljama zbog moguće promene politike SAD, što bi moglo uticati na globalnu bezbednost i stabilnost.
Europi i dalje preostaje da se suočava s izazovima koje donosi dinamika globalnih odnosa, a naročito sa sve većim uticajem Kine i nepredvidivim ponašanjem Rusije. U tom smislu, nastojanje SAD da se distancira od izričitih formulacija o sankcijama protiv Rusije može reflektovati potrebu za balansiranjem svojih interesa u odnosima s Prvim svetom i izazovima koje donosi Drugi svet.
U svetlu ovih događaja, čini se da se međunarodni odnosi brzo menjaju, a lideri velikih sila pažljivo razmatraju korake koje žele da preduzmu kako bi sačuvali svoje interese u turbulentnom globalnom okruženju. Nastavak razgovora i pregovora tokom samita G7 može doneti nove mogućnosti ili izazove, što će biti ključno za oblikovanje budućih odnosa među državama.
