Američki predsednik Donald Tramp potpisao je danas izvršnu naredbu kojom se uvode dodatne carine od 40 odsto na uvoz iz Brazila, što znači da ukupne carine iznose 50 odsto, saopšteno je iz Bele kuće. Ova odluka dolazi u trenutku kada su odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Brazila napeti.
Pre tri nedelje, Tramp je najavio da će njegova administracija uvesti carinu od 50 odsto na brazilske proizvode koji se izvoze u SAD, počevši od 1. avgusta. Ove mere su, prema Trampovim rečima, uslovljene postupanjem Brazila prema bivšem predsedniku Žairu Bolsonaru, kome se trenutno sudi zbog optužbi vezanih za navodno planiranje državnog udara. Cilj ovog postupka je bio sprečavanje da nova administracija, predvođena predsednikom Luisom Inasijom Luizom da Silvom, preuzme dužnost.
Ova situacija dodatno ističe kompleksne trgovinske odnose između Amerike i Brazila, posebno u svetlu promena vlasti u Brazilu. Trampova administracija često koristi trgovinske karte kako bi vršila pritisak na strane vlade, a ovakva strategija bila je prisutna tokom njegovog mandata.
Osim carina na brazilske proizvode, Tramp je danas takođe potpisao naredbu koja uvodi carine od 50 odsto na uvoz poluobrađenih proizvoda od bakra. Ovaj potez takođe ukazuje na Trampovu nameru da zaštiti domaću proizvodnju i smanji uvoz sirovina koje mogu negativno uticati na industriju u SAD-u.
Neki analitičari ukazuju da ovakve mere, iako ciljane prema određenim zemljama ili proizvodima, mogu imati šire posledice. Očekuje se da će povećane carine dovesti do rasta cena proizvoda na američkom tržištu, što bi na kraju moglo pogoditi potrošače. Povećane cene sirovina mogu takođe stvoriti dodatne probleme domaćim proizvođačima koji se oslanjaju na uvoz za svoje operacije.
Tramp je takođe komentarisao razgovore o trgovinskom sporazumu sa Kinom, ističući da smatra kako pregovori napreduju. „Mislim da će dobro ispasti. Držimo korak, mislim da ćemo imati fer dogovor sa Kinom“, rekao je Tramp, a ovo je dodatno naglašeno izveštajem agencije Rojters. Napredovanje u trgovinskom sporazumu sa Kinom moglo bi doneti olakšanje na globalnom tržištu, s obzirom na to da su dva najveća svetska ekonomija često u sukobu zbog trgovačkih pitanja.
Osim toga, Trampove carinske politike odvijaju se u kontekstu šireg trgovinskog rata koji traje već nekoliko godina. Tokom njegovog mandata, Trampova administracija je često koristila carine kao alat za pritisak na zemlje poput Kine, Kanade i Meksika, a Brazil nije izuzetak. Ove mere izazivaju podeljena mišljenja među ekonomistima i trgovinskim analitičarima, koji pokušavaju da predviđaju dugoročne posledice ovakvih odluka.
Mnogi stručnjaci warnuju da prekomerne carine i potezi kao što su ovi mogu dovesti do retaliacionih mera od strane pogođenih zemalja. U prethodnim slučajevima, zemlje su odgovarale uvođenjem vlastitih carina, što je samo dodatno otežalo trgovinske odnose i povećalo tenzije.
Trampova administracija se suočava sa izazovima ne samo u spoljnoj politici već i u unutrašnjem ekonomskom okruženju, gde se očekuje da će povećanje carina imati šire posledice na inflaciju. Iskustva iz prethodnih godina ukazuju na to da svaka odluka o carinama dolazi sa svojom potpunom rizikom, a potezi Trampove administracije u ovom trenutku naglašavaju kompleksnost modernih trgovinskih odnosa.
U svetlu ovih novosti, trgovački analitičari će pažljivo pratiti razvoj situacije u Brazilu i eventualne reakcije drugih zemalja, dok se nadaju da će se trgovinske tenzije smanjiti umesto da se pogoršaju.
