Najave predstojećeg samita između lidera Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, Donalda Trampa i Vladimira Putina, spominjane su kao značajan korak u pravcu izazivanja mirovnog procesa. Međutim, situacija je postala složena kada je sastanak, zakazan za Budimpeštu, odložen na neodređeno vreme, a otkazan je i preliminarni sastanak najviših diplomata obe zemlje, Marka Rubija i Sergeja Lavrova.
U izjavama za novinare, Tramp je rekao: „Ne želim da imam beskoristan sastanak. Ne želim da gubim vreme, pa ćemo videti šta će se dogoditi.“ Ove reči sugerišu njegovu opreznost s obzirom na to da sastanak ne bi doneo konkretne rezultate.
Samit, čija je organizacija bila najavljena sa entuzijazmom, predstavlja najnoviji pokušaj Trampa da posreduje u okončanju sukoba u Ukrajini. Ova tema je ponovo postala centralna nakon što je Tramp uspeo da posreduje u dogovoru o primirju i razmeni talaca u Gazi. On je, tokom govora u Egiptu, naglasio potrebu za „završetkom s Rusijom“, što ukazuje na njegovu ambiciju da se uhvati u koštac s višegodišnjim problemima.
S obzirom na postignuća koja je njegov tim ostvario u Gazi, nemoć da se postigne sličan ishod u Ukrajini postavlja pitanje o Trampovim realnim sposobnostima i polugama moći. Prema rečima njegovog glavnog pregovarača, Stiva Vitkofa, uspeh u Gazi bio je rezultat američkog pritiska na izraelske vlasti, dok u slučaju Ukrajine situacija izgleda znatno drugačije, s obzirom na kompleksnost rata koji traje skoro četiri godine.
Trampova politika prema Izraelu pružila mu je značajnu podršku, ali u slučaju Ukrajine njegovo ležište moći je značajno smanjeno. U prethodnim mesecima, Tramp je pokušavao da izvrši pritisak na Putina, a zatim na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, ali bez pomaka ka rešenju.
Osim što je najavljivao nove sankcije Rusiji, Tramp je bio svestan da bi takve odluke mogle uzrokovati dodatne tenzije i otežati već krhnu situaciju u regionu. Tokom tog perioda, njegov odnos sa Zelenskim postajao je sve napetiji, što je ilustrovano i privremenim obustavljanjem obaveštajnih podataka.
Pod povećanim pritiskom evropskih saveznika koji upozoravaju na destabilizaciju regiona, Tramp je bio primoran da se vrati na politiku podrške Ukrajini, uprkos sopstvenim sumnjama.
S obzirom na sve to, Trampove lične pregovaračke sposobnosti sa Putinom i Zelenskim nisu dovele do promene na terenu, a situacija u Ukrajini ostaje bezizlazna. Putin je, u međuvremenu, mogao da iskoristi Trampovu želju za dijalogom kao taktičku prednost.
Osim toga, Trampove najave o slanju naoružanja Ukrajini izazvale su sumnju u Putinovog želju za pregovorima. Dok su se izveštaji o mogućim vojnim isporukama širili, Putin je celo vreme vršio pritisak na Trampa, a rezultati njihovih sastanaka nisu doneli napredak.
U poslednjim izjavama, Tramp je ukazivao na to da su njegovi pokušaji vođenja dijaloga s Putinom iskorišćeni protiv njegovih interesa. Ukrajinski lider je primetio da, čim se smanji vojna podrška za Ukrajinu, Rusija gubi interes za diplomatiju.
Trampovo otkazivanje potencijalne podrške Ukrajini i sachedo učešće u mirovnim pregovorima podstaklo je poluizveštaje o njegovim ambicijama. Njegovi napori da sprovede mir u Ukrajini nisu se materijalizovali, a izazovi koje nosi trenutna situacija ukazuju na kompleksnost pozicije koja se ne može lako rešiti.
Mađarski premijer Viktor Orban, koji nastavlja da pruža podršku planiranju samita, izjavio je da su razgovori u Vašingtonu u toku, ali datum za sastanak još uvek nije utvrđen. Orban je dodao: „Samit će se održati kada za to dođe vreme.“ Ove reči reflektuju neizvesnost koja vlada oko budućnosti dijaloga i mogućnosti postizanja mira u Ukrajini.
