Na dan kada je Donald Tramp posmatrao snimak svog voljenog odmarališta Mar-a-Lago, pretvorenog u atomski pustoš, njegov izraz lica otkrio je njegovu zabrinutost. Činjenica da je pored njega stajala Fiona Hil, tadašnji „car za Rusiju“, dodatno je podcrtavala težinu atmosfere. Fiona je ispričala da je Tramp bio zapanjen vizijom nuklearne pretnje, dodajući da su takve akcije nemoralne i da „prave zemlje“ ne bi trebale da se upuštaju u to.
Hil, dugogodišnja ekspertkinja za Rusiju, istakla je da Tramp gaji poštovanje prema Putinu i da je zabrinut zbog mogućnosti nuklearnog sukoba. Njenu percepciju oblikovala su iskustva iz detinjstva, kada je, odrastajući u okrugu Daram, bila duboko pogođena nuklearnim krizama. Ova kriza je bila motivacija za njeno školovanje na Univerzitetu Sent Endrjuz, i njenase talenat za ruski jezik doveo je do impresivne karijere koja je obuhvatala rad u administracijama različitih američkih predsednika.
Uprkos Trampovom viđenju pretnje kao nuklearne, Hil smatra da je stvarna opasnost danas u obliku sabotaža i prikrivenih ratnih taktika. „Nije više verovatno da će ruski tenkovi preći granice zapadne Evrope, već se suočavamo sa suptilnijim oblikom rata“, izjavila je Hil, objašnjavajući savremene oblike sukoba. Prema njenoj analizi, savremeni ratovi se oslanjaju na sabotaže i kritičnu infrastrukturu.
Hil je 2019. godine postala poznata javnosti kada je svedočila na Trampovom suđenju za opoziv, kada je razotkrila kako je Bela kuća bila ranjiva na rusko mešanje. Njena iskustva su joj donela i pohvale, ali i pretnje smrću. Dok je kasnije objavila svoje memoare, zaslužila je da bude viđena kao vođa u okviru britanske strategijske odbrambene revizije.
Trampovo preuzimanje komentara o ruskoj invaziji na Ukrajinu stavilo je dodatni pritisak na njegovu administraciju. Hil naglašava da je i pored Trampovih obećanja, stvarna situacija na terenu alarmantna. Kako se sukob nastavlja, pitanje za Zapad je koliko će vremena biti potrebno Americi da ispuni svoja obećanja, s obzirom na Trampove tvrdnje da bi rat mogao biti okončan „prvog dana njegovog mandata“.
Sve oči su uprte u Washington, a Hil se našla u jedinstvenoj poziciji da analizira situaciju nakon „izvanrednog“ telefonskog poziva između Trampa i Putina. Hil je kritikovala Trampa govoreći o njegovom neadekvatnom razumevanju situacije, ističući da „Putin ne želi prekid vatre – želi neutralizovanu Ukrajinu“.
U svom radu, Hil se suočila s izazovima koje nosi kontakt s zlonamernim vladama. Dok je bila deo Saveta za nacionalnu bezbednost, Tramp je svom rečniku dodavao nezadovoljstvo prema Ukrajini, ističući da ne razume njen status kao nezavisne zemlje. Njegova okolina, prema Hilu, sada se sastoji od „ulizica“ koji se ne usuđuju da mu suprotstave ideje.
Hil takođe kritikuje evropske lidere zbog njihove nespremnosti da se suoče s novim globalnim realnostima. Njihova iznenađenost Trampovim stavom prema Putinu govori o njihovoj sopstvenoj nesposobnosti da prepoznaju pretnje. Dok Tramp poziva Evropljane da povećaju vojnu potrošnju, Hil ocjenjuje njegovu ulogu kao ispravnu.
Unatoč pesimističkoj slici, Hil ostaje optimista kada je reč o evropskim sankcijama prema Rusiji, verujući da bi jedinstveno delovanje sa Britanijom moglo imati značajan uticaj. Ona predlaže da Evropa koristi svoje odnose sa drugim trgovinskim partnerima kako bi ostvarila pritisak na Rusiju, naglašavajući da bi to moglo obezbediti dodatnu snagu.
Fiona Hil, kao ključna figura u analizi složenih odnosa između SAD-a i Rusije, osvetljava izazove s kojima se svet suočava, naglašavajući da je trenutna situacija opasnija nego ikad pre. Uz njene ekspertize, moguće je da će međunarodna politika tokom budućih godina dobiti znatno prisniji ton nego što je to bio slučaj ranije.
