Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp dao je naredbu za smenu komesarke Biroa za statistiku rada, Erike Mekentarfer. Ova odluka usledila je nakon što je izveštaj za jul pokazao da je broj otvorenih novih radnih mesta znatno manji nego što se očekivalo. Tramp je optužio Mekentarfer, koju je imenovao prethodni predsednik Džozef Bajden, za netačne podatke i istakao da su podaci za maj i jun takođe revidirani, što je dodatno povećalo zabrinutost u vezi sa tačnošću ekonomske statistike.
Na društvenim mrežama, Tramp je naglasio potrebu za tačnim brojevima i tvrdi da će Mekentarfer biti zamenjena „kompetentnijom i kvalifikovanijom“ osobom. Prema izveštaju, samo 73.000 novih radnih mesta otvoreno je u julu, dok su podaci za prethodne mesece revidirani za ukupno 258.000 radnih mesta, što sugeriše da je broj novozaposlenih bio znatno manji nego što je prvobitno preneseno. Reakcije stručnjaka i političkih analitičara na ovu Trampovu odluku su bile oštre; mnogi su upozorili da bi politizacija nezavisnih institucija mogla da dovede do gubitka poverenja u zvanične ekonomske podatke. Lili Roberts iz Centra za američki progres rekla je da Tramp „otpušta glasnika jer mu se ne sviđaju brojke“.
Heder Long iz Kreditne unije mornarice je ocenila da je ovakav potez „bez presedana“ i skrenula pažnju na moguće posledice po integritet statističkog sistema u Sjedinjenim Američkim Državama. U međuvremenu, sekretarka za rad Lori Čavez-DeRemer podržala je smenu, istakavši zabrinutost zbog niza velikih revizija, i najavila da će zamenik komesara, Vilijam Vjatrovski, privremeno preuzeti ovu funkciju. Mekentarfer je postavljena na čelo BLS-a u januaru tekuće godine i ima više od 20 godina iskustva u federalnoj administraciji.
Osim toga, Tramp je razgovarao o predsedniku Federalnih rezervi, Džeromu Pauelu, rekavši da će on „najverovatnije“ ostati na tom mestu. U intervjuu za Njuzmaks, Tramp je naveo da bi Pauela smenio zbog, kako je rekao, visokih kamatnih stopa, ali je odlučio da sačeka jer bi takav potez mogao da „poremeti tržište“. Prema Trampovim rečima, Pauel će za sedam ili osam meseci napustiti svoju poziciju, a tada će on imenovati drugu osobu na to mesto.
U vezi sa međunarodnim poslovima, Tramp je spomenuo da je „čuo da Indija više neće da kupuje naftu od Rusije“. Ova izjava usledila je nakon njegovih tvrdnji o trgovinskim pregovorima između Sjedinjenih Američkih Država i Indije, gde bi Indija mogla da prestane sa kupovinom ruske nafte kako bi postigla bolji trgovinski sporazum sa SAD. Tokom press konferencije, Tramp je rekao da ne može da potvrdi informaciju, ali je istakao da je to ono što je čuo.
S obzirom na prethodne poteze Trampove administracije, koja je uvela 25 procenata carine na robu iz Indije i zapretila kaznom zbog kupovine ruske nafte, očigledno je da je trgovinska politika prema Indiji veoma napeta.
Takođe, Tramp je izrazio spremnost da razgovara sa brazilskim predsednikom Luizom Inasiom Lulom da Silvom. Pružio je otvorenu pozivnicu za razgovor o tarifama i drugim pitanjima koja opterećuju odnose između SAD i Brazila, naglašavajući da bi Lula mogao da ga kontaktira bilo kada. U Brazilu, ministar finansija Fernando Hadad ocenio je Trampovu poruku kao „odličnu“ i izrazio nadu da se takav sastanak može organizovati, ali je naglasio da bi bilo potrebno dodatno pripremiti se.
Osim toga, Lula se oglasio putem društvenih mreža, ističući da je Brazil „uvek bio otvoren za dijalog“, ali nije direktno komentarisao Trampove izjave. U kontekstu nedavne trgovinske politike, Trampova administracija je uvela carinu od 50 odsto na robu iz Brazila, što je Lulu donelo kritike zbog onoga što je nazvao nepravdama u američkom regulativnom sistemu. Lula je te poteze označio kao „neprihvatljivo mešanje“ u brazilski pravosudni sistem, naglašavajući potrebu za pravdom i slavlju demokratskih vrednosti.
