Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, potpisao je izvršnu uredbu kojom se carine na uvoz čelika i aluminijuma povećavaju sa 25 na 50 odsto. Ova mera stupila je na snagu u ponoć po lokalnom vremenu i odnosi se na sve trgovinske partnere osim Velike Britanije, koja je jedina do sada postigla preliminarni trgovinski sporazum sa SAD. Prema saopštenju Bele kuće, ovom odlukom se pruža dodatna zaštita domaćoj industriji.
Ekonomski savetnik Bele kuće, Kevin Heset, izjavio je da su podaci pokazali potrebu za većom zaštitom domaće proizvodnje, naglašavajući da je nova carina rezultat analize trenutnog stanja na tržištu. „Počeli smo sa 25, ali potrebna je veća pomoć. Zato počinje sa 50,“ rekao je Heset tokom konferencije za članove sektora industrije čelika u Vašingtonu. Ova nova carina mogla bi imati najozbiljnije posledice po Kanadu i Meksiko, dva od tri najvažnija izvoznika čelika u SAD. Kanada se, prema analizama, posebno suočava sa problemima u sektoru aluminijuma, s obzirom na to da je najveći izvoznik u SAD.
Kanadski premijer, Mark Karni, izjavio je da je njegova vlada u intenzivnim i aktivnim pregovorima kako bi se postiglo ukidanje ovih carina. Meksički ministar ekonomije, Marselo Ebrard, nazvao je mere „neodrživim i nepravednim,“ ističući da Meksiko uvozi više čelika iz SAD nego što izvozi, te je najavio da će Meksiko formalno zatražiti izuzeće od povećanja carina u petak. Ova iznenadna odluka izazvala je potrese na tržištu, što se posebno odrazilo na cene aluminijuma, koje su ove godine već više nego udvostručene.
Analitičari smatraju da će zbog ograničenog kapaciteta domaće proizvodnje stvarni uvoz teško biti smanjen, osim u slučaju pada potražnje zbog viših cena. Bela kuća je pozvala trgovinske partnere da u narednih pet nedelja dostave konkretne predloge za sporazume koji bi im omogućili izuzeće od carina. U pismima koje je poslao američki trgovinski predstavnik (USTR), traži se od zemalja da dostave ponude u vezi sa carinama, kvotama za kupovinu američkih proizvoda i planovima za uklanjanje necarinskih barijera.
Portparolka Bele kuće, Kerolajn Livit, potvrdila je aktivnost ovih pregovora, naglašavajući da je svrha pisama „prijateljski podsetnik da se rok približava.“ Rok za postizanje dogovora ističe 8. jula. Japan, koji je u aktivnim pregovorima sa SAD, nije primio takvo pismo, a portparol japanske vlade, Jošimasa Hajaši, izjavio je da će pregovori biti prioritet. Ambasada SAD u Tokiju nije se oglasila po ovom pitanju, što ukazuje na složenost i nepredvidivost trenutne trgovinske situacije.
Ove promene u carinskoj politici dolaze u trenutku kada se međunarodni energetski i industrijski trgovi suočavaju sa brojnim izazovima, a moguće posledice ovog poteza mogu dodatno poremetiti globalnu trgovinsku ravnotežu. Domaća industrija se nada da će nova pravila doprineti jačanju proizvodnje i stvoriti povoljnije uslove za rast. Ipak, globalni trgovinski partneri izražavaju zabrinutost zbog potencijalnih reperkusija ovih mera na međunarodni trgovinski sistem.
Kako se situacija razvija, analitičari i ekonomisti pomno prate dešavanja, očekujući reakcije tržišta i dodatne pregovore između SAD i drugih zemalja. U narednim nedeljama biće ključno pratiti kako će se ove promene odraziti na cene sirovina, proizvodne kapacitete i opštu ekonomsku situaciju, kako u SAD, tako i širom sveta.
