Administracija predsednika SAD Donalda Trampa donela je značajnu odluku koja bi mogla da utiče na strane politike i međunarodne odnose. Prema saopštenju, ukida se više od 90 odsto ugovora o stranoj pomoći Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) uz smanjenje od 60 milijardi dolara pomoći koju Sjedinjene Američke Države dodeljuju zemljama širom sveta. Ova odluka dolazi nakon što je administracija sprovela reviziju svih programa koje vodi USAID, a rezultati tog pregleda su objavljeni u skladu sa direktivama koje je izdao Tramp.
U izveštaju Associated Pressa, navodi se da je ova mera deo šire strategije koja ima za cilj smanjenje budžetskih troškova i preusmeravanje sredstava ka unutrašnjim projektima u Sjedinjenim Američkim Državama. Administracija je takođe bila pod pritiskom federalnog suda, koji je naložio zvaničnicima da okončaju blokadu sa financiranjem strane pomoći, što je dovelo do umanjenja postojećih obaveza prema brojnim zemljama.
Nakon višemesečnog prekida isplata, zvaničnici su potvrdili da su počeli da plaćaju račune USAID-a, čime su oslobodili sredstva za isporuku nekoliko milijardi dolara koje su dugovale agencije. Ova odluka je obradovala mnoge organizacije koje se bave humanitarnim radom i razvojem, jer su se suočavale sa ozbiljnim finansijskim teškoćama tokom trajanja blokade.
Smanjenje pomoći može dovesti do različitih posledica na globalnom nivou. Mnoge zemlje oslanjaju se na američku pomoć kako bi rešile ključne izazove kao što su borba protiv siromaštva, zdravstvena zaštita, obrazovanje i borba protiv klimatskih promena. Skraćivanje ovih sredstava može negativno uticati na razvojne projekte i subjekte koji zavise od tih investicija.
Pored toga, stručnjaci upozoravaju da bi ovakva odluka mogla ugroziti američku diplomaciju i globalni uticaj. Mnoge zemlje vide Sjedinjene Američke Države kao ključnog partnera u svojoj borbi za napredak i stabilnost, stoga smanjenje finansijske pomoći može dovesti do erozije poverenja u američku podršku.
Trampova administracija je od samog početka bila usmerena na „Ameriku na prvom mestu“, što podrazumeva preispitivanje i kritiku mnogih međunarodnih sporazuma i aranžmana. Ova politika bi mogla da rezultira većim regionalnim napetostima i usporavanjem globalne saradnje.
Na osnovu dobijenih informacija, neki kritičari su takođe istakli da ovakva mera može izazvati pad humanitarne pomoći zemljama pogođenim krizama, kao što su sukobi, prirodne katastrofe i pandemije. S obzirom na globalne izazove sa kojima se svet suočava, poput klimatskih promena i migracija, trošenje manje sredstava na stranu pomoć može da dovedu do još težih situacija koje je potrebno rešavati.
Kako se situacija razvija, očekuje se da će doći do daljih rasprava o tom pitanju u Kongresu, gde će se razmatrati i politički uticaji koje ovakva odluka može imati na unutrašnju politiku i predstojeće izbore. Pitanja projekta USAID-a i drugih oblika međunarodne pomoći postaju centralni deo diskusije i vladine politike.
Završni komentari iz Trampove administracije naglašavaju da će buduće odluke o stranoj pomoći biti zasnovane na efikasnosti i rezultatima, dok su drugi zabrinuti zbog potencijalnih šteta koje mogu biti učinjene zemljama u razvoju. Ova tema će sigurno ostati u fokusu tokom narednih meseci, dok se očekuju dalji komentari iz Vašingtona i reakciije globalnih lidera koji se bore s nezadovoljavajućim resursima u svom radu.
