Američki predsednik Donald Tramp potpisao je danas izvršnu naredbu kojom se ukidaju američke sankcije Siriji, ali su neki restriktivni mere zadržane za bivšeg sirijskog lidera Bašara al Asada i određene pojedince. Portparolka Bele kuće, Karolina Livit, istakla je da sankcije ostaju na snazi za Asadove saradnike, kao i za one koji su kršili ljudska prava, trgovce drogom, osobe povezane sa hemijskim oružjem, pripadnike Islamske države i njihove posrednike iz Irana.
Livit je naglasila da je Tramp posvećen podršci stabilnoj, ujedinjenoj i mirnoj Siriji. Ovo je pomenuto tokom Trampovog nedavnog sastanka sa novim sirijskim predsednikom Ahmadom al Šarom, koji je održan u okviru njegove posete Bliskom istoku. Očekuje se da će ova odluka omogućiti Siriji da se oporavi od razarajuće krize koju je izazvao višegodišnji građanski rat.
Odluka o ukidanju sankcija delimično je deo Trampovih nastojanja da pomogne obnovi zemlje i unapredi odnose s novom vlašću. U maju je predsednik najavio da će ukinuti određene sankcije kao deo šire strategije za stabilizaciju regiona. Administracija je prepoznala humanitarnu krizu u Siriji i procenila da su ekonomskim restrikcijama dodatno pogođeni civili.
Ipak, održavanje sankcija prema Asadu i njegovim bliskim saradnicima naglašava međunarodnu zabrinutost zbog ljudskih prava i zločina koji su počinjeni tokom rata. Pristup humanitarnoj pomoći i obnovi infrastrukture u zemlji suočava se sa preprekama, s obzirom na to da mnogi od tih zvaničnika još uvek imaju aktivnu ulogu u kontroli vlasti u regionima gde se i dalje vode sukobi.
Livitova je istakla da Trampov plan obuhvata saradnju s međunarodnim partnerima kako bi se pružila podrška u obnovi, što znači da će SAD nastaviti da rade sa drugim zemljama koje su takođe zainteresovane za stabilizaciju Sirije. „Ova odluka nije samo jednostrana, već pozivamo i druge nacije da se uključe i pomognu u obnova zemlje“, dodala je ona.
Sankcije su u prošlosti imale za cilj da osude različite aspekte Asadove vladavine, uključujući brutalne represije protiv opozicije i zloupotrebe ljudskih prava. Međutim, kao što je istaknuto, ovi restriktivni mere imaju težak uticaj na civilnu populaciju, što je bio jedan od razloga za reviziju postojećih politika prema Siriji.
U trenutnoj situaciji, Nužna je velika pažnja kako bi se osiguralo da pomoć koja će biti dostupna ne dođe u ruke onih koji su odgovorni za zločine, već da se usmeri ka onima kojima je najpotrebnija. U tom smislu, ključni će biti mehanizmi nadzora i transparentnosti kako bi se sprečila korupcija i zloupotreba.
Trampova administracija takođe naglašava važnost dijaloga s regionalnim silama i globalnim partnerima kako bi se postigao dugoročni mir. Njegovi saveti o obnovi i stabilnosti prošireni su i na druge ključne aktere u regiji. Očekuje se da će američka pomoć biti praćena jasnim strateškim ciljevima, uključujući unapređenje vladavine prava i ljudskih prava.
Kao odgovor na ovu promenu politike, razne organizacije za ljudska prava izrazile su zabrinutost zbog mogućnosti da bi neke od sankcija mogle biti ukinute pre nego što se postignu stvarni napredci u ljudskim pravima. S obzirom na veoma složenu političku situaciju, provodi se diskusija o tome kako najbolje podržati ljude u Siriji bez podsticanja daljeg nasilja.
Zaključno, odluka o ukidanju sankcija delimično se doživljava kao korak ka potencijalnoj stabilizaciji, dok zadržavanje ograničenja prema određenim pojedincima ukazuje na priznanje postojećih problema sa ljudskim pravima i zločinima. Ovo je složena situacija koja zahteva pažljivo promišljanje svih strana kako bi se postigla post-konfliktna obnova i dugoročni mir u Siriji.
