Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, objavio je danas da će od 1. avgusta uvesti carinu od 50 procenata na brazilske proizvode koji se izvoze u SAD. Ova odluka je saopštena putem pisma upućenog predsedniku Brazila, Luizu Inasiju Luli da Silvi, koje je objavljeno na Trampovoj društvenoj mreži Truth Social. Tramp je naglasio da nova carina dolazi „nezavisno od postojećih sektorskih tarifa“.
U svom saopštenju, Tramp je izrazio podršku bivšem predsedniku Brazila, Žairu Bolsonaru, istakavši da je način na koji se Brazil ophodi prema njemu „međunarodna sramota“. On je dodao da bi „lov na veštice“ koji se sprovodi protiv Bolsonara trebalo odmah da prestane. Ova izjava može imati značajan uticaj na bilateralne odnose između SAD i Brazila, koji su bili napeti tokom Bolsonarove administracije.
Tramp je u više navrata kritikovao zemlje članice BRIKS grupe, koju predvodi Brazil, govoreći da njihove ekonomske politike narušavaju ravnotežu globalne trgovine i naškod proširuju američkoj ekonomiji. Njegov stav prema BRIKS-u odražava njegovu širu filozofiju „Amerika na prvom mestu“, koja se fokusira na jačanje domaće ekonomije i smanjenje trgovinskih deficita.
Osim Brazila, Tramp je danas poslao pisma o uvođenju carina za još sedam zemalja, uključujući Filipine, Brunej, Moldaviju, Alžir, Libiju, Šri Lanku i Irak. Prema tim pismima, carine na uvoz iz Šri Lanke, Libije, Iraka i Alžira iznosiće 30 procenata, dok će iz Moldavije i Bruneja biti 25 procenata, a sa Filipina 20 procenata. Sve ove carine takođe će stupiti na snagu 1. avgusta.
Trampove mere su deo šire strategije za promene u trgovinskoj politici SAD. Njegova administracija imala je fokus na smanjenje trgovinskog deficita kroz uvođenje carina, što se posebno odnosi na zemlje koje, kako tvrdi, manipulišu svojim valutama ili koriste nepravedne trgovinske prakse. Ovaj pristup je izazvao kritike, s obzirom na to da se mnogi stručnjaci plaše da bi to moglo dovesti do trgovinskog rata i povećanja cena za krajnje potrošače.
Tramp je takođe naglasio da će kasnije tokom dana objaviti dodatne informacije o carinama na robu iz drugih zemalja. Njegovi potezi do sada su izazvali značajnu pažnju ne samo unutar SAD, već i širom sveta, gde mnoge nacije prate kako će se njegovi postupci odraziti na globalnu ekonomiju.
Ova odluka dolazi nakon isteka 90-dnevnog pregovaračkog perioda, tokom kojeg su se Trampovi zvaničnici sastajali s predstavnicima drugih zemalja kako bi pokušali da postignu dogovore koji bi izbegli uvođenje carina. Međutim, juče je Tramp saopštio da neće biti novih produženja rokova za zemlje koje su primile njegova pisma, što dodatno signalizira čvrst stav njegove administracije prema trgovinskim partnerima.
Analitičari ocenjuju da bi ove mere mogle imati dugoročne posledice po američku ekonomiju, kao i po odnose sa drugim zemljama. Kritičari Trampovih politika veruju da bi povećanje carina moglo dovesti do povećanja cena za potrošače u SAD, a istovremeno smanjiti konkurentnost američkih proizvoda na inostranim tržištima.
Pitanje trgovine ostaje ključno i u proteklim mesecima, sa mnogim zemljama koje su pokušale da se prilagode novonastalim uslovima. Takođe, ostaje da se vidi kako će ove Trampove odluke uticati na njegovu političku podršku unutar SAD, posebno dok se približavaju sledeći izbori. Mnogi politički analitičari i stručnjaci za trgovinu nastaviće da prate razvoj situacije sa nadom da će se uskoro uspostaviti stabilnija i manje konfliktna trgovinska okruženja.
