Administracija američkog predsednika Donalda Trampa je suspendovala svoj mirovni plan za Ukrajinu, kako bi pružila prostor evropskim zemljama da se uključe u pregovore. Ova informacija dolazi iz britanskog lista Telegraf, koji navodi da je američki specijalni izaslanik za Ukrajinu i Rusiju, Kit Kelog, obećao da će se sastati sa saveznicima iz NATO-a pre nego što finalizira plan koji se očekuje da okonča rat između Ukrajine i Rusije.
Kelog je u nedavnim razgovorima sa evropskim diplomatama istakao važnost konsultacija u vezi sa oblikovanjem budućeg mirovnog sporazuma, kao i načine na koje bi vlade mogle pomoći u ovom procesu. On je planirao da se sastane s „premijerima i predsednicima“ iz zemalja članica NATO-a, s ciljem prikupljanja korisnih informacija i predloga pre nego što predstavi elemente mirovnog plana na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji koja se održava ovog vikenda.
Prema pisanju Telegrafa, predložena strategija uključuje davanje stalne vojne podrške Kijevu u zamenu za pristup ukrajinskim resursima, posebno retkim zemnim metalima. Ove informacije su potvrđene od strane evropskih zvaničnika koji su dobili uveravanja od Keloga da Sjedinjene Američke Države žele da ojačaju poziciju Ukrajine u budućim pregovorima s Rusijom.
Takođe, ranije je izveštavano da bi Kelog mogao predstaviti celokupan plan na međunarodnom skupu u Bavarskoj, međutim, to je kasnije negirano. Tramp je u više navrata naglasio svoju nameru da okonča rat između Ukrajine i Rusije, za koji tvrdi da bi mogao biti rešen ubrzo nakon njegovog preuzimanja dužnosti, 20. januara. Međutim, ovaj ambiciozni plan naišao je na prepreke kada je Kelog dobio 100 dana da posreduje u mirovnom sporazumu, u trenutku kada je imenovan kao Trampov specijalni predstavnik za Ukrajinu.
Prema Telegrafu, postojali su i „šumovi u komunikaciji“ između Trampa i Keloga, budući da izaslanik nije bio obavešten o zakazanim razgovorima između američkog predsednika i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Kelog je kasnije priznao da je o tim razgovorima saznao samo tokom sastanaka s evropskim zvaničnicima, što je izazvalo zabrinutost da možda neće imati dovoljno uticaja na Trampa ili mogućnosti da postigne značajan napredak u pregovorima.
Telegraf takođe ističe da do odlaganja mirovnih pregovora dolazi u trenutku kada su i razgovori između Rusije i SAD-a u zastoju. Moskva je sugerisala da nije primila nikakvu konkretne ponude koje bi je naterale da se uključi u pregovore. Ovaj trenutni status može dodatno otežati situaciju, s obzirom na to da je konflikt u Ukrajini u toku već skoro tri godine.
Podsećajući na značaj celog procesa, analitičari ukazuju na potrebu za stabilnom i usklađenom međunarodnom diplomacijom kako bi se obezbedili uslovi za postizanje trajnog mira. U svetlu trenutnih događaja, diplomatski odnosi i komunikacija između različitih aktera su postali još važniji, a međunarodna zajednica se mora angažovati u sofistikovanijem pristupu kako bi se postigli zajednički ciljevi.
U narednim danima, pažnja će se usmeriti na Minhensku bezbednosnu konferenciju i moguće ishode po pitanju usklađivanja pregovora o ukrajinskoj krizi. Kelog će, kako se očekuje, izneti nove ideje i inicijative tokom ovog skupa, čije će posledice odrediti dalji pravac mirovnog procesa. Izvesno je da su svi akteri svesni ozbiljnosti situacije i potrebe za hitnim rešenjima koja bi mogla da dovedu do prekida sukoba i vraćanja stabilnosti u regionu.
