Američki zvaničnici su pripremili razne opcije za predsednika Donalda Trampa kako bi povećali ekonomski pritisak na Rusiju, s obzirom na to da ruski predsednik Vladimir Putin ne pokazuje interes za prekid rata u Ukrajini. Izvori bliski situaciji, koji su želeli ostati anonimni, naveli su da Tramp još nije doneo konačnu odluku jer su diplomatski napori u toku. Zvaničnici su se suzdržali od otkrivanja detalja o mogućim opcijama, ističući da je odluka isključivo na američkom lideru.
Ukrajina i njeni saveznici pozivaju Sjedinjene Američke Države da pojačaju pritisak na Moskvu, posebno kroz uvođenje strožih ograničenja na izvoz energije i prihode od nafte, kako bi primorali Putina da pristane na prekid vatre prema uvjetima koje je predložio Tramp. Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, SAD i Evropska unija su uvele rekordni nivo sankcija Moskvi, ali zasad nisu uspele da natjeraju Putina da obustavi borbene operacije.
U situaciji kada se razmatraju naredni koraci, mogu se primetiti i promene unutar američke administracije, s obzirom na iznenadno povlačenje savetnika za nacionalnu bezbednost Majka Volca i imenovanje privremenog državnog sekretara Marka Rubija. Ova promjena bi mogla pojednostaviti strategiju Bele kuće prema Ukrajini, s obzirom na to da se pregovori odvijaju pod različitim pristupima ključnih zvaničnika, uključujući Trampovog izaslanika za Bliski istok Stiva Vitkofa, koji često zastupa blži stav prema Rusiji.
Republikanski senator Lindzi Grejem, važan Trampov saveznik, izrazio je uvjerenje da će preloženi zakoni o „razornim“ sankcijama protiv Rusije dobiti podršku od 72 kolege senatora, ukoliko Putin ne bude bio voljan da nastavi pregovore o okončanju sukoba u Ukrajini. Portparolka Bele kuće, Kerolajn Levit, je naglasila Trampovu želju za postizanjem trajnog prekida vatre u Ukrajini, kao i spremnost da se to postigne.
Moskva je mogla odbiti amerčke zahteve za trajnim prekidom vatre, dok Putin i dalje insistira na maksimalističkim stavovima, uključujući kontrolu nad četiri ukrajinska regiona. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je pristao da povere SAD deo budućih prihoda od resursa kako bi zadržao Trampovu podršku i laikao pozive na primirje od najmanje 30 dana.
Potpredsednik Džej Di Vens je izjavio da je Tramp pokrenuo proces, ali da je sada na Kijevu i Moskvi da postignu dogovor. Tramp, koji teži da završi rat i preoblikuje ekonomske odnose sa Rusijom, ranije je najavio mogućnost uvođenja sankcija Moskvi, ukoliko se Putin ne uključuje ozbiljno u razgovore.
Jedna od stavki predloga koji su razmenjeni sa evropskim saveznicima je i priznanje ruske kontrole nad Krimom, poluostrvom koje je Putin anektirao 2014. godine. Sporazum bi uključivao zamrzavanje sukoba duž postojećih linija fronta, što bi omogućilo Rusiji da zadrži kontrolu nad dodatnim ukrajinskim regionima. Ukrajinske aspiracije ka članstvu u NATO bi bile odložene, sankcije Rusiji bi postepeno bile ukinute, a Ukrajina bi dobila sigurnosne garancije kako bi se osiguralo da će svaki postignuti договор biti ispunjen.
Trampova administracija takođe predlaže da Moskva vrati Ukrajini nuklearnu elektranu Zaporožje, koja je najveća u Evropi i koju je Rusija zadržala u ratu. Ovaj objekat bi potom prešao pod kontrolu SAD-a i snabdevao bi energijom obe strane, što bi moglo dodatno doprineti stabilizaciji regiona. Prema informacijama Blumberga, sve ove opcije imaju za cilj da osiguraju mir i stabilnost u Ukrajini, istovremeno jačajući američke i evropske strategije u odnosu na Rusiju.
