Milanka Negić, majka 13-godišnje Sofije, koja je izgubila život u strašnom masakru Koste Kecmanovića, svedočila je o svom bolu i patnji koju je prošla nakon gubitka svoje ćerke. Kroz suze je opisala kako je saznala za Sofijinu smrt i kako je pokušavala da nađe snage da se suoči sa istinom.
„Nažalost, nemamo dobre vesti“, rekli su joj u policiji kada su je obavestili da je izgubila svoju ćerku. Njen suprug je pao na kolena, a Milanka je vrisnula od bola. Pokušali su da je pronađu u bolnici, nadajući se da je možda došlo do greške, ali na kraju su morali da se suoče sa strašnom istinom. Milanka je opisala kako je jaukala da je puste da zagrlila mrtvu ćerku dok je još bila topla, ali je bila svesna da zbog nasilne smrti to nije moguće.
Sudnica je bila ispunjena suzama, uključujući i sudiju, dok je Milanka opisivala svoju patnju. Njena najveća briga je kako će saopštiti istinu petogodišnjem sinu iz drugog braka, koji je bio jako vezan za svoju sestru Sofiju. Trenutno se trudi da pronađe snage da se suoči sa time.
Milanka je rekla kako je Sofijina soba i dalje ista, kako svakodnevno ima rituale kako bi sačuvala sećanje na svoju ćerku, ali je istakla kako je nervira to što se njen miris već slabije oseća. Bolest i nervoza je drže budnom čitave noći, ali pokušava da pronađe snagu da se izbori sa svojim bolom.
Sofija je bila devojčica koja je volela „Bitlse“ i „Cepelin“, a sada je njena majka izgubila svoje najveće blago. Milanka je svedočila kako je njena ćerka Sofija bila pogođena i kako je čitava situacija bila zastrašujuća i nepodnošljiva. Kroz suze je opisivala kako se borila da prihvati istinu i kako će se truditi da sačuva sećanje na svoju ćerku.
Njeno svedočenje je potresno i tužno, ali istovremeno svedoči o njenoj snazi i hrabrosti da se suoči sa ovim strašnim gubitkom. Porodica je u dubokoj tugi i patnji, ali se nadaju da će pravda biti zadovoljena i da će Kosta Kecmanović biti adekvatno kažnjen za svoje zločine.
Sofijina smrt je šokirala celu zajednicu, a Milanka se nada da će njen gubitak poslužiti kao opomena i podsticaj da se preduzmu mere kako bi se sprečili slični strašni događaji u budućnosti. Emotivno svedočenje ove hrabre majke je podsetnik na to koliko je bitno da se suočavamo sa posledicama nasilja i da se trudimo da sprečimo slične tragedije.
Njena hrabrost i odlučnost da se suoči sa svojim bolom i da pronađe snagu da se izbori sa gubitkom svoje ćerke je inspiracija celoj zajednici. Nadamo se da će pravda biti zadovoljena, a da će Milankina hrabrost poslužiti kao podsticaj za promene koje će doprineti sprečavanju sličnih tragičnih događaja u budućnosti.
