Vašington – Odlazeći američki izaslanik za Zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar, izjavio je da nedostatak podrške Kosova evropskom predlogu projekta Zajednice opština sa srpskom većinom onemogućava Sjedinjenim Državama da lobiraju za procese integracije Kosova.
U intervjuu za vašingtonski nevladin Atlantski savet, Eskobar je naglasio važnost formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom i kritikovao Kosovo i Srbiju zbog nedostatka političke volje. Istakao je da je neophodno da Kosovo rastumači i primeni Zajednicu, te da je to veoma teško pitanje koje zahteva spremnost Kosova da se pozabavi problemima srpske manjinske zajednice.
Eskobar je istakao da je put evropskih integracija Kosova usko povezan s formiranjem Zajednice, te da je prihvatanje evropskog predloga ključno za dalji napredak. Nespremnost Kosova da uspostavi Zajednicu sa srpskom većinom uticala je na to da se aplikacija za članstvo ne nađe na agendi sednice Komiteta Saveta ministara SE.
Parlamentarna skupština SE je u aprilu pristala na pridruživanje Kosova, ali nekoliko evropskih država uslovilo je podršku primenom koraka kosovskih vlasti ka osnivanju Zajednice opština sa srpskom većinom prema nacrtu statuta dostavljenom Kosovu i Srbiji od strane evropskih i američkih diplomata.
Vlada Kosova se obavezala da će do kraja maja izraditi nacrt povelje Zajednice opština sa srpskom većinom, iako su evropski lideri izrazili stav da takva opcija nije prikladna niti izvodljiva. U pismu koje su kosovskom premijeru Kurtiju poslali francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc i italijanska premijerka Đorđa Meloni, navodi se da predložene mere ne rešavaju hitnu potrebu za odlučnim koracima ka uspostavljanju Zajednice i da rizikuju dodatnu štetu dijalogu Kosova i Srbije koji posreduje Evropska unija.
Izaslanik Gabrijel Eskobar napustiće funkciju zamenika pomoćnika državnog sekretara i izaslanika američke administracije za Zapadni Balkan krajem meseca. Eskobar je istakao da je važno da Kosovo pokaže spremnost da se pozabavi problemima srpske manjinske zajednice kako bi napredovalo ka evropskim integracijama.
Očekuje se da će dalji razvoj situacije biti u fokusu međunarodne zajednice, posebno Evropske unije, koja posreduje u dijalogu Kosova i Srbije. Izgleda da je rešavanje pitanja Zajednice opština sa srpskom većinom ključno za dalji napredak ovih procesa, ali nedostatak političke volje sa obe strane može predstavljati ozbiljnu prepreku.
Situacija na Kosovu i u regionu Zapadnog Balkana i dalje ostaje kompleksna i zahteva pažnju međunarodne zajednice kako bi se pronašla održiva rešenja za sve uključene strane. Nadamo se da će dijalog i pregovori nastaviti kako bi se postigao mir i stabilnost u ovom delu Evrope.
