Vaterpolo reprezentacija Srbije ponovo je zasijala na olimpijskim borilištima, osvojivši treću uzastopnu zlatnu medalju na Olimpijadi, koja se održala u Parizu. U finalu, održanom 11. avgusta 2024. godine, srpski tim je savladao reprezentaciju Hrvatske rezultatom 13:11. Ova pobeda nije samo naglasila dominaciju Srbije u vaterpolu već i nastavak tradicije uspeha koji je započet u Riju 2016. i nastavljen u Tokiju 2021.
Srbija je na ovim Olimpijskim igrama završila takmičenje sa ukupno pet odličja, uključujući tri zlata, jedno srebro i jednu bronzu, što je dovelo do 27. mesta na listi zemalja učesnica. Ovaj uspeh je značajan jer pokazuje doslednost i kvalitet srpskih sportista na svetskoj areni. Naime, samo dve zemlje u istoriji su uspele da osvoje tri ili više uzastopnih zlata u vaterpolu: Velika Britanija i Mađarska.
Finale je bio verna repriza prethodnog okršaja iz Rija, s tim što su oba tima do finala stigla sa 4. mesta iz grupne faze. Hrvatska je do finala eliminisala Španiju i Mađarsku, dok je Srbija pobedila Grčku i SAD, prikačivši sjajnu igru u eliminacionim mečevima. U finalu, Srbija je kontrolisala igru, nakon početnog vođstva Hrvatske. Već nakon prve četvrtine, srpski tim je poveo 5:2, a tu prednost nije ispuštao do kraja meča.
Defanziva Srbije je bila ključ uspeha, a kapetan Radoslav Filipović je nastavio da prikazuje neverovatne performanse, kao i u prethodnim mečevima, sa čak 10 odbrana. Napad je takođe bio na visokom nivou, sa procentom realizacije igrača više od 63%, dok je Hrvatska realizovala samo 38% svojih šuteva. Stručni konsultant NBC-a, američki vaterpolista Toni Azevedo, istakao je sjajnu odbranu Srbije kao ključni faktor uspeha.
U poslednjem periodu meča, Srbija je imala prednost od četiri gola, ali je Hrvatska u jednom trenutku smanjila razliku na 11:9. Ipak, srpska ekipa je zadržala pritisak i nastavila sa odličnim blokadama šuteva, što je dodatno osnažilo njihovu odbranu. Miloš Ćuk, najefikasniji igrač Srbije u finalu, postigao je tri gola, a njegov konačni pogodak pred sam kraj meča bio je simboličan kraj trijumfa.
U timu Srbije, osim Ćuka, značajne doprinose su dali Nikola Jakšić i Nikola Dedović sa po dva gola, a ostali strelci uključuju Dušana Mandića, Viktora Rašovića, Nemanju Vica, Strahinju Rašovića, Nemanju Ubovića i Radomira Drašovića. S druge strane, najefikasniji igrač Hrvatske bio je Jerko Marinić Kragić sa tri postignuta gola.
Na takmičenju za treće mesto, selekcija Sjedinjenih Američkih Država, predvođena srpskim trenerom Dejanom Udovičićem, uspela je da pobedi Mađarsku posle izvođenja peteraca, svladavši ih rezultatom 11:8.
Ova zlata u vaterpolu predstavljaju još jedan dokaz kako se Srbija afirmisala ne samo kao moćna sportska nacija, već i kao vodeća sila u sportu koji je odavno zakovan u dijaspori sa dubokim korenima. Način na koji su srpski vaterpolisti igrali, njihova disciplina, taktika i snaga, postavljaju ga za primer budućim generacijama sportista, ostavljajući za sobom nasleđe koje će inspirisati mnoge. U narednim godinama, ljubitelje vaterpola očekuju nova uzbuđenja i, sa sigurnošću, još mnogi trenuci ponosa za Srbiju.
