PODGORICA – Preliminarni podaci crnogorske Uprave za statistiku (Monstat) obelodanili su da je trgovinski deficit Crne Gore za mart 2023. godine iznosio 316,9 miliona evra. Ovaj iznos predstavlja blagi pad u odnosu na mart 2022. kada je deficit iznosio 317,1 milion evra. Ovi podaci ukazuju na kontinuirane izazove s kojima se susreće crnogorska ekonomija, posebno u sektoru spoljnotrgovinske razmene.
U aprilu 2023. godine, crnogorski izvoz beleži smanjenje od 6,3% u odnosu na isti mesec prethodne godine, dostigavši vrednost od 50,7 miliona evra. Uvoz je, s druge strane, smanjen za 7,1% u istom poređenju, iznoseći 367,6 miliona evra. Ove brojke ukazuju na opadanje trgovinskih aktivnosti, što može imati dugoročne posledice po ekonomsku stabilnost zemlje.
Između januara i aprila 2023. godine, vrednost spoljnotrgovinske robne razmene Crne Gore porasla je za 2,8% u odnosu na prethodnu godinu, dostižući ukupno 1,5 milijardi evra. Tokom ovog perioda, Crna Gora je izvezla robu u vrednosti od 200,8 miliona evra, dok je uvoz iznosio čak 1,3 milijarde evra. Ova statistika ukazuje na značajnu neravnotežu između izvoza i uvoza, s jasno izraženim deficitom.
U prvih nekoliko meseci 2023. godine, izvoz je opao za 2% na godišnjem nivou, dok je uvoz zabeležio rast od 3,6%. Ova disproporcija predstavlja ozbiljan izazov za crnogorsku ekonomiju, jer pokrivenost uvoza izvozom iznosi samo 15,4%, što je manji procenat u poređenju sa 16,3% iz istog perioda prethodne godine. Ovi podaci ukazuju na nedovoljnu konkurentnost domaće proizvodnje na međunarodnom tržištu.
U analizi spoljnotrgovinskih partnera, Srbija je ostala najznačajniji izvozno-trgovinski partner Crne Gore sa vrednošću izvoza od 50,8 miliona evra. Slede Švajcarska sa 23,9 miliona evra i Bosna i Hercegovina sa 19,5 miliona evra. Ovaj trend ukazuje na strateške ekonomske odnose koje Crna Gora njegovala s ovim susednim zemljama.
Sa druge strane, Crna Gora je najviše uvozila robu iz Srbije, čija vrednost iznosi 213,1 milion evra. Kineski izvoz prema Crnoj Gori iznosio je 170,5 miliona evra, dok je uvoz iz Nemačke dostigao 134,6 miliona evra. Ova većina uvoza iz Srbije, Kine i Nemačke ukazuje na raznovrsne ekonomske veze koje Crna Gora ima na međunarodnom tržištu.
Uprkos blagog smanjenja trgovinskog deficita, ova situacija zahteva hitne mere. Ekonomski analitičari ističu potrebu za reformama koje bi podržale domaću proizvodnju i povećale konkurentnost njenih proizvoda na stranim tržištima. Kvalitetnija infrastruktura, bolji pristup finansijama za preduzetnike, kao i podrška inovacijama, mogu doprineti unapređenju izvoza.
Osim ekonomskih mera, važno je i obrazovanje radne snage, kako bi se osiguralo da domaći proizvodi budu konkurentni na globalnom tržištu. Ulaganje u obrazovanje i obuku može doprineti razvijanju veština koje su potrebne za moderni posao.
Na kraju, investicije u održivi razvoj i tehnologije takođe mogu pomoći Crnoj Gori da poboljša svoju trgovinsku bilancu. Kako se svet sve više okreće održivosti, prilagođavanje strategije ekonomskog razvoja ovoj tendenciji može doneti dugoročne koristi.
U svetlu ovih izazova, očuvanje stabilnosti i povećanje konkurentnosti biće ključno za dalji ekonomski razvoj Crne Gore. Reforma spoljnotrgovinske politike, kao i jačanje regionalnih veza, mogli bi biti osnova za budući ekonomski rast.
