PODGORICA – Trgovinski deficit Crne Gore u martu iznosi 313,9 miliona evra, što ukazuje na rast u poređenju sa februarom kada je deficit bio 271,3 miliona evra, saopštio je Monstat, crnogorska Uprava za statistiku.
U martu je crnogorski izvoz porastao za 24,3 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, dostigavši sumu od 53,2 miliona evra. S druge strane, uvoz je porastao za 11,6 odsto i iznosio je 367,2 miliona evra. Ovi podaci ukazuju na sve veći pritisak na ekonomiju, s obzirom na to da se trgovinski deficit širi.
Vrednost spoljnotrgovinske robne razmene u prvom kvartalu 2025. godine, prema saopštenju, porasla je za 6,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dosegnuvši ukupno 1,08 milijardi evra. Ovaj trend rasta može ukazivati na stabilizaciju određenih sektora, ali i na povećanje potreba za uvoznim proizvodima.
Kako se objašnjava, veći uvoz može delimično biti posledica povećane potražnje za energentima i hranom, što je naročito važno s obzirom na aktuelne globalne promene cena. Naime, tržište se suočava sa izazovima, poput inflacije, koja utiče na kupovnu moć građana i poslovanje.
U analizi podataka primećuje se da su energenti, uključujući naftu i gas, među vodećim stavkama koje doprinose rastu uvoza. S obzirom na to da Crna Gora poput mnogih drugih zemalja zavisi od uvoza, ovakvi pokazatelji mogu biti alarmantni. Povećanje cena energenata na globalnom nivou može dodatno opteretiti budžet države.
U tom kontekstu, vlada bi mogla biti primorana na preispitivanje ekonomskih politika i strategija kako bi se umanjili efekti trgovinskog deficita. Mnogi analitičari sugerišu da je neophodno raditi na diversifikaciji izvora snabdevanja i povećanju domaće proizvodnje.
Istovremeno, rast izvoza može predstavljati svetlu tačku u izveštaju. To ukazuje na mogućnost širenja domaće proizvodne baze, što je od suštinskog značaja za oporavak ekonomije. U tom smislu, važno je naglasiti da bi investicije u industrijski sektor mogle doneti dugoročne benefite.
Ekonomisti ističu da je ključno da zemlja poveća konkurentnost svojih proizvoda na stranim tržištima. Ovo se može postići unapređenjem kvaliteta i standarda, kao i postavljanjem čvrših temelja za promociju crnogorskih proizvoda u inostranstvu.
Iako se trgovinski deficit širi, povećanje izvoza može biti signal da određene industrije pokazuju znakove rasta i poboljšanja. Važno je pratiti dalji razvoj situacije i održavati stabilne ekonomske politike koje će podržati rast proizvodnje i smanjiti zavisnost od uvoza.
Završna ocena upućuje na potrebu za širenjem aktivnosti u oblasti poljoprivrede, kao i za stimulisanje investicija u lokalnu proizvodnju. Održive mere bi mogle pomoći da se poveća bruto domaći proizvod, smanji nezaposlenost i stvore novozapošljavanja.
Zatim, podrška malim i srednjim preduzećima, koja čine osnovu crnogorske privrede, može doprineti dodatnom rastu u izvozu. Kroz različite subvencije i olakšice, moguće je osnažiti domaće proizvođače. Delovanje na ovim frontovima moglo bi doneti pozitivne promene u spoljnotrgovinskoj bilanci.
Osim toga, važno je i aktivno pratiti globalne ekonomske trendove, jer oni direktno utiču na crnogorsko tržište. Prilagođavanje strateških ciljeva ekonomije će biti ključno za postizanje balansa u trgovinskoj razmeni i osiguranje stabilnosti ekonomske situacije.
