Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp najavio je u ponedeljak planove za uvođenje tarifa na proizvode iz Kine, Meksika i Kanade, koji su najveći trgovinski partneri Sjedinjenih Američkih Država. Ova odluka dodatno povećava mogućnosti trgovinskih ratova i mogla bi dovesti do rasta cena za američke potrošače. Tokom postova na svom Truth Social nalogu, Tramp je istakao da će prvog dana svoje administracije potpisati potrebna dokumenta za naplatu tarifa od 25 procenata na sve proizvode koji dolaze iz Meksika i Kanade. On je podsetio da će se tarife održati sve dok se ne reši, kako je rekao, „invazija drogom“, s posebnim naglaskom na fentanil, te na „sve ilegalne strance“ koji pokušavaju da pređu granicu.
Tramp je kritikovao Meksiko i Kanadu, ukazujući na njihovu sposobnost da reše ovaj problem. Istovremeno, zamerio je i Kini zbog navodne uloge u velikim količinama droge koje se izvoze u Sjedinjene Američke Države. U svom postu, Tramp je naglasio da će na proizvode iz Kine dodatno biti naplaćeno 10 procenata tarifa, iznad postojećih.
Kineska vlada reagovala je na Trampove pretnje, upozorivši da „niko neće pobediti“ u trgovinskom ili tarifnom ratu. Liu Penđu, portparol kineske ambasade u SAD, izjavio je da je ekonomska i trgovinska saradnja između Kine i SAD obostrano korisna.
Predsednica Meksika, Klaudija Šajnbaum, izjavila je da „jednu tarifu može pratiti i druga“ kao odgovor na Trampove planove. Ona je naglasila da je spremna na pregovore, ali je istakla da je problem droge prvenstveno američki. Šajnbaum je dodala da su Meksiko i Kanada međusobno povezani i da bi povećane tarife mogle negativno uticati na zajedničke poslovne interese, posebno na američke automobile koji se proizvode na obe strane granice.
Zamenik guvernera kanadske Centralne banke, Ris Mendes, naglasio je da će Trampove odluke imati direktne posledice na obe ekonomije, Ujedinjene Države i Kanadu. Oni su podsetili na nedavni trgovinski sporazum koji su Sjedinjene Američke Države, Meksiko i Kanada potpisali tokom Trampovog prethodnog mandata i koji će biti podložan reviziji 2026. godine.
Trampov kandidat za ministra finansija, Skot Besent, naglasio je da tarife mogu biti korisne za postizanje spoljno-političkih ciljeva, što uključuje podsticanje drugih vlada na povećanje potrošnje na odbranu i saradnju u vezi sa trgovinom drogom.
Takođe, Zamenica kanadskog premijera, Kristija Frilend, je podsetila na važnost bliskih odnosa između SAD i Kanade. Ona je istakla da Kanada više kupuje iz Sjedinjenih Američkih Država nego iz Kine, Japana, Francuske i Velike Britanije zajedno. Tarife koje Tramp planira uvesti mogle bi značajno uticati na troškove koji se prenose na potrošače, što uključuje cene goriva, hrane i automobila.
Nemački izvoznici su, uprkos mogućim Trampovim tarifama, pokazali blagu optimističnost u novembru. Istraživanje Instituta za ekonomska istraživanja Ifo pokazalo je da je indikator izvoznih očekivanja porastao, što je prvi pozitivan trend u poslednjih šest meseci. Klaus Volrabe iz Ifo-a rekao je da kompanije čekaju da vide kakve će Tarife Tramp na kraju primeniti, dok se dolar pojačava, što može doneti korist nemačkim izvoznicima.
Međutim, neki analitičari smatraju da bi nemačke isporuke SAD-u mogle da se povećaju u narednim mesecima dok kompanije nastoje da naruče robu pre eventualnog uvođenja tarifa. Taktika visoke carine na robu iz Evropske unije koju je Tramp najavljivao tokom kampanje mogla bi dodatno ugroziti nemačku ekonomiju, budući da su SAD njen najveći kupac.
Trampova je administracija, u okviru njegovih prethodnih mandata, već koristila tarife kao ključni deo svoje ekonomske strategije. Sada, s novim najavama i pristupom, jasan je fokus na jačanje američke granice i borbu protiv trgovine drogom, u kontekstu smanjenja ilegalnih prelazaka granice, što je tema koja se ponavlja u njegovim politikama. U trenutku dok se broj hapšenja smanjuje, ova strateška odluka će oblikovati buduće odnose i trgovinu između Sjedinjenih Američkih Država i njihovih ključnih partnera.
