Telo bivšeg vlasnika kafića u Rumi, Zorana O. (68), pronađeno je pre godinu dana u njegovoj kući u Ulici Marka Oreškovića. Ubistvo se dogodilo nekoliko dana pre nego što je telo otkriveno, a sin je prijavio slučaj policiji 7. marta.
Na telu Zorana nisu bile primetne prostrelne ili ubodne rane, ali su otkrivene višestruke povrede, što upućuje na to da je ubica koristio fizičku silu, udarajući ga i gušeći. Telo je bilo gotovo prekriveno modricama, a istragom je utvrđeno da se Zoran branio tokom napada. Njegovi prijatelji su bili šokirani saznanjem da je Zoran, prema njihovim rečima, bio jak i fizički spreman čovek, te su se pitali kako je mogao da bude savladan.
Zoran O. bio je poznat u svom gradu kao ugledan ugostitelj i odgajivač dobermana. Prijatelj iz Novog Sada je komentarisao da je Zoran bio šmeker i ženskaroš, te je često šala bila da će mu žene doći glave. Njegova smrt ostavila je mnoge u neverici jer su ga pamtile kao osobu dobrog raspoloženja i komunikativnog duha, koja je bila „gradska faca“.
U svojim mladalačkim danima, Zoran je bio vođa u ugostiteljstvu. Njegov kafić bio je popularan dok je radio, a nakon zatvaranja pre nekoliko godina, povremeno se iznajmljivao za proslave. Komšije su pominjale da se kafić nalazi na samo 50 metara od njegove kuće i da je nedavno prodat, što se spominje kao mogući motiv ubistva, iako za sada ostaje neproverena spekulacija.
Osim što je vodio kafić, Zoran je bio poznat i po svojim rasnim dobermanima koje je odgajao i prodavao širom Srbije. Često je učestvovao na izložbama i imao je dobru reputaciju kao pouzdan i cenjen odgajivač. Njegovi prijatelji su izrazili zabrinutost za sudbinu pasa, naglašavajući koliko je Zoran voleo te životinje.
Jedan prijatelj je primetio kako je ubica imao hrabrosti da uđe u dvorište uz prisustvo tri dobermana, zanemarujući činjenicu da su psi mogli poznati napadača. Inspektori su u danima nakon ubistva detaljno pregledali mesto zločina, analizirali snimke nadzornih kamera i pokušavali da utvrde identitet počinioca. Postojala su saznanja da je Zoran verovatno poznavao ubicu, s obzirom na to da su vrata njegove kuće bila otključana, a psi nisu reagovali na ulazak nepoznate osobe.
Zoranova smrt ostavila je dubok trag među prijateljima i porodicom. Mnogi se sećaju njegovih životnih trenutaka provedenih u društvu prijatelja i ljubavi prema psima. Njegov prijatelj iz Novog Sada je posebno naglasio koliko je Zoran voleo svoje dobermane i kako je ceo svoj život posvetio njima.
Ova tragična priča postavlja pitanja o bezbednosti u lokalnoj zajednici i o tome kako se nasilje može prevazići. Policija je i dalje u potrazi za informacijama, a svako ko zna nešto o ovom slučaju pozvan je da se javi.
Na kraju, Zoran O. nije bio samo još jedno ime u statistikama nasilja, već i osoba koja je ostavila neizbrisiv trag u životima mnogih koji su ga poznavali. Njegova priča je podsećanje na krhkost života i potrebu za većom sigurnošću u zajednici. Istraga se nastavlja, a nadležni organi se nadaju da će ubrzo doći do rešenja smo ubistva koje je šokiralo čitav grad.
