Članovi senatskog Odbora za obaveštajne radove doneli su odluku u korist Tulsi Gabbard, koja je nominovana od strane predsednika Donalda Trumpa za poziciju direktorice Krovne obaveštajne agencije (CIA). Na glasanju je većina republikanaca podržala njen izbor, dok su se svi demokrati usprotivili. Tačan rezultat glasanja bio je 9 glasova za, a 8 protiv, čime je Gabbard prešla prvu prepreku ka potencijalnom preuzimanju direktorstva. Sada će se pitanje njenog imenovanja prebaciti na celokupni Senat gde je potrebno obezbediti minimum 51 glas za potvrdu.
Tulsi Gabbard, bivša kongresmenica iz Havaju, postala je jedna od najsadržajnijih ličnosti u aktuelnoj političkoj raspravi, a njena nominacija za ovako visoku poziciju dolazi sa različitim kontroverzama. Naime, većina njenih stavova i postupaka u prošlosti izazvali su brojne kritike, ali i podršku određenih političkih krugova. Gabbard, koja je često kritikovana zbog svojih nekonvencionalnih stavova o spoljnim poslovima, takođe je poznata po svojim putovanjima u zemlje koje su često predmet rasprava, kao što je Sirija. Tokom 2017. godine, posetila je Damask gde je razgovarala sa sirijskim predsednikom Basharom al-Asadom, što je izazvalo osude njenih političkih protivnika.
Osim toga, Gabbard je imala veze i sa Rusijom, gde su je lokalni mediji opisivali kao „našu Tulsi“, što dodatno potkrepljuje sumnje oko njenih stavova i potencijalnih veza sa ovom zemljom. Njena podrška Edwardu Snowdenu, koji je otkrio strogo čuvane tajne američke vlade i potom se sklonio u Rusiju, takođe ne doprinosi njenoj popularnosti među delovima američke političke elite. Kako će njene strategije i ideje uticati na rad Krovne obaveštajne agencije i kako će se ona snalaziti u izazovima koje donosi ova pozicija, ostaje da se vidi.
Predsednik Trump nije skrivao svoje namere da Gabbard postavi na ovu ključnu poziciju, a njena nominacija dolazi u vreme kada su američke obaveštajne agencije suočene s brojnim izazovima, uključujući pirateriju, terorizam i geopolitičke tenzije sa zemljama poput Kine i Rusije. Gabbard se takođe suočava s kritikama zbog svoje kritike na račun američke vojne intervencije u inostranstvu, a njene aktivnosti u Kongresu su često bile fokusirane na smanjenje vojne prisutnosti SAD-a u stranim zemljama.
Unatoč brojnim kontroverzama, njeni pristalicama se nadaju da bi mogla doneti svežinu u pristupu obaveštajnim poslovima i možda preokrenuti fokus s tradicionalnog modela vođenja ratova ka diplomaciji i pregovorima. Sa njenom podrškom grassroot aktivizma i snažnom bazom pristalica, Gabbard predstavlja alternativu u svetu američke politike, gde je konsenzus često teško postići.
Kako se približava glasanje u Senatu, mnogi posmatrači se pitaju kako će se članovi Senata ponašati prema Gabbard i njenoj potencijalnoj ulozi kao direktorici Krovne obaveštajne agencije. Mnogi smatraju da će njeni stavovi i istorija biti ključni faktori u definisanju njenog uspeha ili neuspeha na ovoj poziciji. Sve oči su uprte ka Senatu, gde će se 51 glas odlučiti o sudbini jedne od najkontroverznijih nominacija u trenutnoj administraciji. Mogućnost da Gabbard postane direktorka Krovne obaveštajne agencije može doneti značajne promene u pristupu američkih obaveštajnih struktura i otvoriti nova pitanja o budućnosti američke spoljno-političke strategije.
