Direktorka programa zaštite prirode u WWF Adria (Svetska organizacija za zaštitu prirode) Dunja Macoko Drvar izjavila je danas da je prosečna globalna temperatura vazduha prvi put premašila 1,5 stepeni u odnosu na predindustrijski prosek, istaknuvši da je prošla godina bila rekordno topla u Beogradu.
Prema saopštenju evropske Kopernikus službe za klimatske promene, prošla godina bila je 2,8 stepeni toplija od proseka, te je za 1,1 stepen toplija od do sada najtoplijih godina 2023. i 2019. godine. Od maja 2023. godine do kraja prošle godine, samo je jedan mesec bio hladniji od proseka.
„Količina vodene pare u atmosferi dostigla je rekordan nivo, pet odsto iznad proseka za period od 1991. do 2020. godine, što je više od jedan odsto u odnosu na prethodne rekordne godine 2016. i 2023. Topao vazduh sadrži više vlage, što doprinosi jačanju olujnih procesa“, istakla je direktorka programa.
Prema podacima Kopernikus službe, temperaturni rekordi su premašeni na mesečnom i dnevnim nivou, a svaka od poslednjih 10 godina bila je jedna od najtoplijih ikada zabeleženih. 2024. godina je prva koja je prešla granicu od 1,5 stepeni zagrevanja.
Stručne analize ekstremnih događaja prošle godine na globalnom nivou pokazale su da je 15 od ukupno 16 analiziranih poplava prouzrokovano ekstremnim padavinama, koje su bile posledica klimatskih promena.
WWF je upozorio da su klimatske promene jedna od glavnih pretnji životu na planeti. U Izveštaju o stanju planete iz oktobra 2024. godine, objavljen je podatak o katastrofalnom padu populacija divljih vrsta od 73 odsto u poslednjih pola veka. Gubitak i degradacija staništa smatra se najvećom pretnjom za populaciju, ugrožavajući 85 odsto od ukupno 28.000 vrsta pred izumiranjem.
Klimatske promene, posebno prekoračenje granice od 1,5 stepeni zagrevanja, mogu izazvati potpuni kolaps ekosistema, zaključuje se u saopštenju.
