U poslednjih četiri godine, cene u Hrvatskoj su porasle za 46%, što je osam posto iznad proseka u Evropskoj uniji. Ove podatke iznela je europarlamentarka Biljana Borzan, ističući da se Hrvatska sve više suočava sa trendom sličnim onima u istočnoj Evropi, gde građani smanjuju kupovinu osnovnih namirnica usled poskupljenja. U ovom kontekstu, hleb je poskupeo za čak 59%.
Na sastanku Evropskog parlamenta u četvrtak biće reči o rezoluciji koja se bavi razlikama u cenama u Evropi, posebno u oblasti hrane. Ovo je prvi dokument koji se baviti problemom velikih cena hrane, a borba protiv ovih razlika postaje prva tačka dnevnog reda za evropske poslanike. Evropska komisija će biti pozvana da ponudi konkretna rešenja za situaciju.
Biljana Borzan ističe da je jedan od ključnih problema na tržištu EU to što potrošači nemaju mogućnost izbora distributera, što onemogućava konkurenciju i smanjenje cena. Pored toga, primećuje i sličnost cena među različitim trgovinskim lancima, što može ukazivati na moguće dogovore između njih, što je protuzakonito.
Tokom konferencije o visokim cenama osnovnih proizvoda, Borzan je skrenula pažnju na činjenicu da se radi o kartelizaciji, što može biti jedan od uzroka rasta cena. S obzirom na to da su cene u skoro svim trgovinama iste, tržišna konkurencija praktično ne funkcioniše, a to može sugerisati postojanje dogovora o cenama.
Predstavljeni su podaci koji pokazuju da su cene hrane u Hrvatskoj porasle za 44,8% između marta 2021. i marta ove godine. Ovaj rast je značajno veći u poređenju s evropskim prosekom, što ukazuje na to da su mnoge istočnoevropske zemlje doživele sličan fenomen. Borzan naglašava da će, s obzirom na zajedničke probleme, poslanici iz više zemalja biti motivisani da traže rešenja na evropskom nivou, budući da nacionalni pokušaji nisu doneli značajne pomake.
Drugi potencijalni uzrok rasta cena su nepravilnosti u poštovanju pravila o inflaciji. Borzan navodi da se u više od 2.000 inspekcijskih nadzora otkriveno da mnogi proizvodi nisu pravilno označeni ili su njihova cena bila viša od propisane, što dodatno otežava situaciju za potrošače.
Borzan takođe ističe da prethodni pokušaji Evropske komisije da reši problem nisu pokazali rezultate, dodajući da su predložena rešenja bila nedovoljna. Na kraju prethodnog mandata, primetila je nedostatak volje za bilo kakvim akcijama u vezi s ovom problematikom.
Ove nedelje, dok se Evropski parlament sastaje u Strazburu, Borzan najavljuje rezoluciju koja će se prvi put baviti pitanjem velikih razlika u cenama hrane. Njena sudbina, međutim, ostaje neizvesna jer se Unija trudi da pojednostavi zakonodavstvo, što može otežati donošenje konkretnih akcija.
Budući da su cene hrane u nekim državama porasle i do 60%, Borzan ukazuje na važnost ovog pitanja za građane. S obzirom na to da se potrošačke navike menjaju, ona ističe da se u istočnoj Evropi odriču osnovnih namirnica, dok se u zapadnoj Evropi smanjuje potrošnja luksuznih dobara.
Sveukupno, situacija u Hrvatskoj i ostalim istočnoevropskim državama zahteva ozbiljnu analizu i hitne mere kako bi se potrošači zaštitili u vreme ekonomskih pritisaka. Borzanova i druge kolege iz Parlamenta uvereni su da je potrebno raditi na konkretnim rešenjima kako bi se osiguralo da građani imaju pristup osnovnim životnim potrebama bez neophodne otežanosti.
