Mirjana Purić Karasović, nakon uspeha svoje knjige „Srednjovekovni srpski vladari – Moć dvoglavog orla“, odlučila je da istraži duboku prošlost i fokusira se na praistoriju, posebno na vinčansku kulturu. Njena nova knjiga, „Vinčica – Svakodnevica jedne pradevojčice“, objavljena je od strane „Knjiga-komerc“. Kroz priču o devojčici koja je živela pre sedam hiljada godina, autorka nastoji da deci približi način života, običaje, kao i svakodnevne izazove njene porodice.
U knjizi se istražuje značaj vinčanske kulture, koja se smatra najnaprednijom praistorijskom kulturom u Evropi, a čije su značajne posledice otkrivene na desnoj obali Dunava, u blizini Beograda, na lokalitetu Belo brdo, u Vinči. Mirjana naglašava da istraživanja vinčanske kulture traju nešto više od 100 godina, ali da o ovoj važnoj civilizaciji još uvek znamo veoma malo. Saosećajući s tim što bi znameniti ostaci ove kulture predstavljali za neku drugu zemlju, ona se osvrće na potencijal vinčanske kulture kao turističke atrakcije.
„Vinčanska kultura je vodeća kultura tog vremena u Evropi, a mi o njoj vrlo malo znamo“, izjavila je Purić Karasović. Inspiraciju za knjigu pronašla je na arheološkom lokalitetu, dok je njena ćerka Nina slušala kustosa koji je govorio o životu u davnim vremenima.
U prvoj knjizi, autorka se bavi srednjovekovnim srpskim vladarima, a sada omogućava čitaocima da upoznaju prazninu u znanju o praistoriji i vinčanskoj civilizaciji. Kroz lik pradevojčice, deca će saznati kako su ljudi živeli, čime su se bavili, šta su jeli i kako su izgledale njihove kuće. Knjiga pruža uvid u međuljudske odnose, kao i u tehnološke napretke vinčanske kulture.
Na primer, vinčanska kultura je bila tehnologijski napredna, potiskujući mnoge aspekte života pre nego što je došlo Metalno doba. Ljudi u Vinči su već znali da topi bakar i razvijali su alate i keramičke proizvode koristeći sofisticirane tehnike. Bavili su se agrikulturom i već su koristili đubrivo. Njihove kuće su bile prostrane, a žene su nosile složene odeće koje se mogu nazvati modernim i u odnosu na te doba.
Knjiga takođe istražuje društvenu strukturu vinčanske kulture, opisujući matricentrično društvo gde su žene imale značajnu ulogu. Figurine praistorijskih majki često imaju raširene ruke, simbolizujući dobrodošlicu i hrabrost, kao i ljubav prema deci. Ovaj aspekt društva pokazuje da su Voditelji vinčanske kulture težili stvaranju srećnog i mirnog okruženja u kojem su deca odrastala u sigurnosti i ljubavi.
Mirjana nam kroz „Vinčicu“ predstavlja ne samo praistorijske činjenice, već i priču napisanom dečjim jezikom. Njen lik inspirisan je izgledom njene ćerke Nine, a knjigu je ilustrovao Dušan Gađanski. Ova knjiga nije samo obrazovna, već i inspirativna, pružajući osnovu za razvoj svesti o važnosti kulturne baštine i njene vrednosti u životu današnjih generacija.
Kroz „Vinčicu“, Mirjana Purić Karasović ne samo da obogaćuje literarni pejzaž za decu već i doprinosi širenju znanja o praistoriji na način koji je razumljiv mlađim čitaocima. Njena sposobnost da spoji elemente prošlosti sa savremenim vrednostima, poput ljubavi, sigurnosti i zajedništva, pruža jedinstveno iskustvo koje će mališani dugo pamtiti.
Mirjana podseća čitaoce na važnost prepoznavanja i istraživanja kulturne baštine, pozivajući ih da se dive ostavštini vinčanske kulture i da razumeju koliko je važno očuvati ovakve vrednosti, kako u prošlosti, tako i u sadašnjosti. Vinčica i njene avanture služe kao podsticaj mladim čitaocima da zavole svoju istoriju i kulturu.
