Pisac Momčilo Petrović je nedavno predstavio svoj prvi roman „Da je duži bio dan“ u knjižari „Delfi“ u Beogradu. Tokom događaja, Petrović je istakao svoje namere prilikom pisanja ovog dela, koje se fokusira na lik kapetana Ozne kao glavnog junaka. Investirajući u ovaj karakter, Petrović želi da prikazuje pričanje koje favorizuje partizane i njihov borbeni duh tokom Drugog svetskog rata.
U razgovoru s novinarima, Petrović je naglasio da njegova knjiga nosi određeni osvetnički karakter, što se može tumačiti kao odgovor na savremene tendencije koje često potcenjuju ili čak satanizuju likove iz Narodnooslobodilačke borbe. Prema njegovim rečima, partizani su postali predmet kritike i sumnje u poslednjim decenijama, dok su se njihova postignuća često izjednačavala s raznim drugim pokretima koji su postojali u to vreme.
Takođe, Petrović je naglasio važnost očuvanja istorijskog pamćenja i istine o ovom razdoblju u srpskoj istoriji. „Danas se postavlja pitanje šta su zapravo postigli partizani i na koji način njihova borba može biti percipirana u kontekstu modernih vrednosti,“ rekao je Petrović. Njegova namera je, kroz ovaj roman, da podstakne čitatelje na razmišljanje o etici, pravdi i vrednostima koje su bile na delu tokom raznih sukoba.
U svom romanu, Petrović ne samo da zagovara pobedu partizana, već se trudi da prikaže njihov ljudski aspekt. Kapetan Ozna nije samo vojni vođa, već i kompleksna ličnost koja se suočava s raznim dilemama i izazovima, uključujući moralne dileme koje se javljaju u ratu. Na ovaj način, roman se ne bavi samo veličanjem borbe, već i istraživanjem unutrašnjih sukoba junaka.
Roman „Da je duži bio dan“ takođe reflektuje širi društveni kontekst u kojem se nalazimo. Teme istine, pravde i identiteta su u središtu dela, a Petrović ih koristi kako bi podstakao dijalog o savremenim vrednostima i njihovim korenima u prošlosti. On se suočava s pitanjima revizionizma i tendencija da se istorija revidira kako bi se prilagodila savremenim narativima.
Pisac se bavi i pitanjem kolektivnog pamćenja i kako ono oblikuje društveni identitet. Za njega, važno je da se ne zaboravi kako su događaji iz Drugog svetskog rata oblikovali današnji svet, kao i vrednosti koje proističu iz tih iskustava. Uz pomoć svog dela, Petrović želi da posla poruku da svaka generacija mora da preispita svoj odnos prema prošlosti i da razume kako ona utiče na sadašnjost i budućnost.
Petrović je uveravan da književnost ima moć da menja percepcije i da može doprineti razumevanju složenosti ljudskih iskustava. Njegova knjiga nije samo fikcija, već pokušaj da se pruži glas onima koji su često zaboravljeni ili marginalizovani u istorijskom diskursu.
Kao završenik, on poziva čitatelje da otkriju istinu kroz umetnost i literatura, te da se ne boje suočiti sa izazovima koji dolaze iz razumevanja svoje istorije. On veruje da se kroz književnost može postaviti klicu za bolju budućnost, koja će biti zasnovana na razumevanju, toleranciji i poštovanju prema raznolikosti ljudskih iskustava.
Na kraju predstavljenog dela, Petrović ostavlja čitateljima otvorena pitanja o tome kako se sećamo svoje prošlosti i koje vrednosti želimo da prenesemo budućim generacijama. Kroz kapetana Oznu, on podstiče na razmišljanje o borbi za pravdu i slobodu koja traje ne samo u istorijskom, već i savremenom kontekstu.
