Sudski proces protiv nekadašnjih čelnika terorističke OVK, među kojima je i Hašim Tači, za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, 15. septembra ulazi u novu fazu. Očekuje se da će odbrana Hašima Tačija u Hagu početi iznositi dokaze, uključujući i svedoke iz Sjedinjenih Američkih Država.
Prema informacijama iz prištinskih medija, odbrana je 18. avgusta dobila odobrenje da jedan svedok, označen kao „1DW-003“, svede svoje testimonijale u sudnici. Ova osoba ostaje anonimna za javnost, a američka strana je dostavila spisak uslova pod kojima će svedok svedoči. U dokumentu advokata Luke Mišetića naglašeni su uslovi poput ograničenja na pitanja koja se mogu postaviti tom svedoku, kao i pravo svedoka da odbije odgovore zbog poverljivosti. Takođe, američki predstavnici će biti prisutni tokom ispitivanja. Tačijeva odbrana je potvrdila da očekuje još četiri svedoka u ovom postupku, za koje se takođe traži odobrenje.
Osim toga, odbrana bivšeg vođe OVK i predsednika tzv. Kosova Hašima Tačija zatražila je da Apelacioni sud u Hagu odbaci optužnicu za ometanje pravde. U svojoj žalbi traže da se poništi prethodna odluka i da se proklamuje da sudija koji je doneo tu optužnicu nije bio nadležan. Prvostepeni sud je, međutim, odbio ovu žalbu, iako se Tači žalio i na finansijske poteškoće s kojima se suočava.
Za 14. septembar, dan uoči nastavka procesa, najavljen je protest albanske dijaspore koja će tražiti oslobađanje bivših čelnika tzv. OVK. Dijaspora planira da se okuplja kako bi izrazila nezadovoljstvo radom Specijalizovanih veća za zločine počinjene na Kosovu i Metohiji. Odbrana Hašima Tačija ukazuje da je to tužilaštvo pokrenulo postupak jedinstveno, pred jednim sudijom, čime se, po njihovom mišljenju, zaobilaze zakonske nadležnosti koje bi trebalo da garantuju pravično suđenje.
Jedan od ključnih argumenata odbrane jeste da je prethodni sudija imao dvostruku ulogu u istom slučaju, obavljajući i sudijsku funkciju u istražnoj fazi i kao prethodni sudija, što je jasno zabranjeno zakonima. Tačićevi advokati ukazuju na to da se iste činjenične situacije razmatraju u dve različite procedure, što može dovesti do protivrečnih presuda i narušiti pretpostavku nevinosti Tačija.
Ipak, sud u Hagu ostaje pri svojoj ranijoj odluci da Tačiju, Kadri Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju ne odobrava privremeno puštanje na slobodu. Razlozi su, prema sudskom veću, rizik od ometanja postupka i potencijalnog ponavljanja krivičnih dela. Sud takođe ističe sumnje da je Tači posetiocima već dostavljao poverljive informacije, naglašavajući da njegovo puštanje ne bi doprinelo zaštiti svedoka, što je jedan od glavnih razloga za odbijanje njegovog zahteva za puštanjem.
Pitanje pravde za žrtve ratnih zločina i stanja na Kosovu i Metohiji nastavlja da izaziva veliku pažnju, kako domaće, tako i međunarodne javnosti. Sasvim je jasno da će nastavak ovog suđenja biti pod povećalom, ne samo zbog težine optužbi, već i zbog sve većih političkih tenzija koje prate ceo proces. Protesti albanske dijaspore dodatno osvetljavaju složenu situaciju i odnose u regionu. Očekivanja su velika, a sudske odluke mogu imati dalekosežne posledice, kako za optužene, tako i za budućnost pravde i pomirenja na Balkanu.
