U sirijskoj provinciji Latakija, koja je domaćin ruskoj vazdušnoj bazi Hmejmim, došlo je do sukoba između pristalica bivšeg predsednika Bašara al Asada i bezbednosnih snaga nove vlade. Ovi sukobi su rezultirali pogibijom najmanje 16 pripadnika snaga bezbednosti, 28 lojalista Asadu, kao i troje lokalnih stanovnika, prema izveštaju Sirijske opservatorije za ljudska prava (SOHR) sa sedištem u Londonu. Izvor Associated Pressa u Damasku naveo je da je ubijeno 13 pripadnika bezbednosnih snaga.
U ovom nasilju, koje se smatra jednim od najtežih sukoba od pada Asadovog režima u decembru, povredama su pogođeni i novinari, među kojima je i snimatelj Al Džazire. Tokom eskalacije sukoba, šef SOHR-a, Rami Abdurahman, izjavio je da pristalice Al Asada kontrolišu grad Kardah, koji nosi posebno značenje kao rodni grad Hafeza al Asada, oca bivšeg predsednika.
Reagovanje vlasti došlo je brzo; u Latakiji je uveden policijski čas, a u provinciju su redovno slane dodatne bezbednosne snage iz Damaska. Policijski čas je takođe uveden u obližnjem Tartusu, gde se nalazi važna ruska pomorska baza. U glavnom gradu i drugim velikim gradovima pojačane su mere bezbednosti. Ova situacija ukazuje na napetosti koje se osećaju u zemlji nakon smene vlasti.
Bašar al Asad, koji je bio na vlasti više od 24 godine, zbačen je u decembru od strane militanta grupe Hajata Tahrir al Šam, čiji je vođa Ahmed al Šara proglašen novim predsednikom na prelazni period. Ovakve promene vlasti donose neizvesnost i podižu tenzije između različitih frakcija unutar Sirije, a posebno u provincijama gde su nekadašnje strukture moći i dalje prisutne.
Rusija, koja je imala značajnu ulogu u podršci Asadovom režimu, trenutno se kontroliše sa novom vladom u Damasku s ciljem očuvanja svoje vojne prisutnosti u sirijskim bazama. Prema izveštaju Bloomberga, ruski zvaničnici razgovaraju o sporazumu koji bi im omogućio da zadrže vojne baze u Tartusu i Hmejmimu. U tom kontekstu, Rusija je zakupljivala ove baze na period od 49 godina, uzimajući u obzir pružanje pomoći u borbi protiv Islamske države.
Prema izvorima bliskim Kremlju, Moskva se nada da će održavanje svoje vojne prisutnosti pojačati mogućnosti novog sirijskog režima i pomoći u balansiranju uticaja Turske, koja je u porastu u regionu. Nove vlasti u Siriji nisu isključile mogućnost održavanja ruskih vojnih baza, pod uslovom da to donese korist Damasku. Pregovori o budućem prisustvu ruskih snaga suočavaju se sa izazovima, posebno zbog sumnji Turske u vezi sa jačanjem ruskog uticaja.
Ove tenzije dodatno komplikuju situaciju u regionu, a predsednik Rusije, Vladimir Putin, ponudio je Damasku humanitarnu pomoć u zamenu za korišćenje vojnih baza. Ova ponuda ukazuje na složenost odnosa između Sirije i Rusije, kao i na strategije koje obe strane sprovode radi održanja kontrole i uticaja.
Na terenu, situacija ostaje napeta, a sukobi u Latakiji predstavljaju ozbiljnu opasnost za ulaganja u obnovu i stabilizaciju Sirije. Ovakvi sukobi ne samo da čine da se pitanje sigurnosti ponovo postavi u prvi plan, već i otvaraju mogućnosti za nove pregovore i borbe za vlast unutar države koja je već decenijama pogođena ratom. U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj situacije i može biti primorana na dodatne korake kako bi se osiguralo postizanje trajnog mira u ovoj mučnoj regiji.
