Saobraćajni stručnjaci u Sjevernoj Makedoniji upozoravaju na ozbiljne posledice saobraćaja i naglašavaju da je, osim strožih kazni, neophodno unaprediti opštu saobraćajnu kulturu među vozačima i pešacima. Tokom protekle tri godine, više od 450 osoba izgubilo je život u saobraćajnim nesrećama, što predstavlja zabrinjavajuću cifru koja znatno premašuje evropski prosek.
Podaci koje su prikupili revizori pokazuju da Sjeverna Makedonija beleži jedan od najviših nivoa saobraćajnih nesreća u regionu. Statistika pokazuje da su mnoge od ovih nesreća rezultat neodgovornog ponašanja na putu, kao što su vožnja pod uticajem alkohola, prekoračenje brzine, kao i nepoštovanje saobraćajnih pravila.
Maja Blaževska Evrosimoska, koja je izveštač sa ovog područja, ističe da je neophodno preduzeti sustavne mere kako bi se poboljšala situacija. Stručnjaci naglašavaju da sama implementacija strožih kazni neće biti dovoljna bez obrazovanja vozača. Podsticanje svesti o važnosti bezbednosti u saobraćaju i promovisanje pozitivnih obrazaca ponašanja su ključni faktori za smanjenje broja nesreća.
Jedan od izazova sa kojima se suočava Makedonija jeste i nedostatak adekvatne edukacije vozača. Mnogi vozači ne prolaze redovne kurseve ili obuke koje bi ih podsetile na osnovne principe bezbedne vožnje. Osim toga, prometne infrastrukture često nisu u skladu s međunarodnim standardima, što dodatno komplikuje situaciju.
Stručnjaci predlažu niz mera za poboljšanje saobraćajne sigurnosti. Prva od tih mera je unapređenje edukativnih programa za vozače svih uzrasta. Na školama za vozače bi trebalo uvrstiti dodatne lekcije o bezbednoj vožnji, kao i simulacije saobraćajnih nesreća koje bi mogle pomoći u podizanju svesti o rizicima koje nosi neodgovorno ponašanje.
Druga mera koja se predlaže je povećanje broja saobraćajnih patrola i prisustva policije na ključnim mestima gde se često dešavaju nesreće. Time bi se stvorila dodatna pretnja za vozače koji krše zakone, a istovremeno bi se podigla svest o važnosti poštovanja saobraćajnih pravila.
Osim toga, potrebni su i infrastrukturni projekti koji bi osigurali sigurnije puteve. Uvođenje dodatnih semafora, pešačkih prelaza, kao i poboljšanje osvetljenja na kritičnim mestima može značajno doprineti smanjenju nesreća.
U ispitivanju javnog mnjenja, građani su izrazili zabrinutost zbog trenutne situacije i neophodnosti promene. Mnogi su istakli da su svesni rizika koje nosi nepropisna vožnja, ali su takođe naglasili da je edukacija i informisanost ključno za svaku promenu. Bez obzira na to koliko kazne bile visoke, bez pozitivne promene u ponašanju, sumnjivo je da će doći do realnog smanjenja nesreća.
Zaključak je jasan: potrebna je sveobuhvatna strategija koja će obuhvatiti edukaciju, kazne, policijsku kontrolu i unapređenje infrastrukture. Samo tako može doći do promena koje će rezultirati sigurnijim putevima i smanjenjem broja poginulih i povređenih u saobraćaju.
Saobraćajni stručnjaci su se složili da je potrebno zajedničko delovanje svih segmenata društva, uključujući državne institucije, nevladine organizacije i građane, kako bi se osiguralo da su naši putevi sigurni za sve korisnike. Ulaganje u saobraćajnu kulturu i poboljšanje svesti o bezbednosti na putevima su imperativ za buduće generacije. U svetlu ovih izazova, Sjeverna Makedonija mora pronaći put ka smanjenju nesreća, kako bi osigurala sigurnije životno okruženje za sve.
