Povodom Međunarodnog dana sjećanja na genocid u Srebrenici, u utorak je, po prvi put, održana komemorativna sjednica u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Ovaj događaj odražava važnost rezolucije kojom su UN 23. maja prošle godine ustanovili 11. juli kao Međunarodni dan sjećanja. Prema prvobitnim izveštajima, prisutni su bili duboko emotivni; diplomati su pokazali suze tokom govora Munire Subašić, koja je predvodila skup, i tokom izvedbe mlade violinistkinje Ume Ćatić, koja je dirljivo izvela kompoziciju „Srebrenički inferno“.
Munira Subašić, predsednica Udruženja Majke enklava Srebrenica i Žepa, istakla je važnost zajedničke borbe protiv negiranja genocida. Ona je naglasila težinu koju nosi osjećaj bola zbog gubitka svojih najmilijih i dodala da su njihova djeca ubijena isključivo zbog njihove etničke pripadnosti. „Naša djeca su željela da žive, ali su pobijena u zaštićenoj zoni Srebrenice 1995. godine, a svet je posmatrao nemo“, izjavila je.
Subašić je apelovala na sve da ne zaborave žrtve i da se bore protiv nepravde. Ona je rekla da su se „majke okupile kako bi jasno rekle da su njihove žrtve nevine i da neko mora za to odgovarati“. Jedan od ciljeva udruženja je i obrazovanje i odgoj 5.500 dece koja su ostala siročad nakon genocida.
Denis Bećirović, član Predsedništva BiH, ocenio je usvajanje rezolucije kao istorijski trenutak ne samo za Bosnu i Hercegovinu, već i za Evropu i UN. On je istakao da je posebno važno sprovoditi princip sadržan u toj rezoluciji kako bi se sprečila ponavljanje genocida. Bećirović je govorio o snazi istine i ljubavi prema Bosni i Hercegovini, kao i o potrebi za pravdom, mirom i pomirenjem.
„Nažalost, rukovodstvo Srbije negira presude međunarodnih sudova, što je apsurdno. Oni pokušavaju da pretvore ratne zločince u heroje, dok mi tražimo istinu i pravdu“, poručio je Bećirović, naglasivši potrebu za suočavanjem sa istinom i odgovornošću za počinjene zločine.
Generalni sekretar UN-a, Antonio Guterres, pozvao je sve da nastave da čuju glasove preživjelih iz Srebrenice i da se bore protiv negiranja i revizionizma. Tokom njegovog govora, koji je čitao šef njegovog ureda, također je naglašena odgovornost međunarodne zajednice za neuspjeh u sprečavanju ovog genocida. Guterres je rekao da je pre 30 godina svet zakazao pred narodom Srebrenice, poručivši da je taj kolektivni neuspjeh rezultat politike i međunarodne ravnodušnosti.
„Govorim o izuzetnoj hrabrosti preživjelih, posebno majkama Srebrenice koje se godinama bore za pravdu“, dodao je Guterres, navodeći da genocid nije bio rezultat haosa, već sistematska kampanja istrebljenja.
U okviru obeležavanja, otvorena je izložba o genocidu u Srebrenici u zgradi UN-a u Njujorku, koju su organizovale Majke Srebrenice i Misija BiH pri UN. Izložba je privukla veliki broj posetilaca, a među prisutnima su bili Bećirović i ministar vanjskih poslova BiH, Elmedin Konaković.
U Bosni i Hercegovini, više hiljada učesnika Marša mira stiglo je u kamp Liplje kod Zvornika, vraćajući se na mesta gde su tokom rata otkrivene masovne grobnice sa posmrtnim ostacima ubijenih Bošnjaka. Marš mira, koji se održava svake godine, simbolizuje sećanje na žrtve koje su u 1995. pokušavale doći do slobodne teritorije.
Centralno obeležavanje 30. godišnjice genocida biće održano u petak, 11. jula, u Memorijalnom centru u Potočarima, gde će se izvršiti ukop posmrtnih ostataka još sedam žrtava, čime će se nastaviti tradicija sećanja na one koji su izgubili živote. Ova komemoracija predstavlja važan trenutak za sve koji se bore za pravdu i sećanje na tragedijski deo bosanske istorije.
