Milan Kučan, prvi predsednik Slovenije, optužio je sve članice nekadašnje SFRJ za rat u jednom nedavnom intervjuu. On je takođe tvrdio da je Slovenija bila faktor mira tokom raspadanja Jugoslavije, dok su Franjo Tuđman i Slobodan Milošević pregovarali o podeli Bosne i Hercegovine. Kučan je istakao da je Slovenija nudila deklaraciju o mirnom razdruživanju, ali da to nije bilo prihvaćeno, osim od strane hrvatskog Sabora.
Živadin Jovanović, bivši šef diplomatije SR Jugoslavije, izneo je svoje mišljenje o Kučanovim tvrdnjama, navodeći da Slovenija ima odgovornost za raspad Jugoslavije. Jovanović je istakao da je Kučan radio u dosluhu sa nemačkim savetnicima kako bi se uništila Jugoslavija. Takođe je naglasio da je besmisleno ulaziti u detalje Kučanovih tvrdnji s obzirom na sve što se događalo tokom devedesetih.
Branko Radun, politički analitičar, smatra da Kučan pokušava da sebe i Sloveniju prikaže kao faktor mira na Balkanu, dok je istovremeno propustio da prizna zločine koji su počinjeni tokom raspada Jugoslavije. Radun je naglasio da su predsednici često skloni hvalisanju i prikazivanju sebe u boljem svetlu nakon što prođe određeno vreme od njihove vladavine.
U intervjuu, Kučan je takođe komentarisao pregovore između Tuđmana i Miloševića, tvrdeći da su razgovarali o drugim stvarima umesto o onima za koje je smatrao da su važnije. Radun je istakao da nema dokaza da su se Tiđman i Milošević dogovarali o podeli BiH, ali je podsetio na ubijanje pripadnika JNA, među kojima su bili Srbi, za šta niko nije odgovarao.
Konačno, Radun je istakao da je Kučan vodio slovenačku politiku, Hrvati hrvatsku, a jedino su Srbi vodili jugoslovensku politiku, što ukazuje na kompleksnost situacije tokom raspadanja Jugoslavije. Svačiji stavovi i tvrdnje doprinose složenom spletu okolnosti koji su doveli do raspada bivše države.
