U Subotičkom Višem sudu počelo je suđenje Jožefu Mičiku (38), optuženom za ubistvo oca (57) lopatom, a zatim za skrivanje njegovog tela puna tri godine. Prema optužnici, nakon što je usledila žustra svađa, Jožef je svojim ocem udario nekoliko puta lopatom, usmrtivši ga. Potom je telo umotao u ćebad i čaršave, ostavljajući ga u pomoćnoj prostoriji u dvorištu njihove porodične kuće.
Sumnja u to šta se dogodilo počela je da raste kada se stariji Jožef dugo vremena nije pojavljivao u susedstvu. Na alarmantnu situaciju ukazali su drugi sin Silvester i komšije, koji su primetili da se kuća njegovog oca prodaje, a stariji Mičik nije viđen. Silvester je ispričao kako je, kada su ga komšije kontaktirale, verovao da njegov otac ne može biti prodat dok je živ. Njegov brat Jožef ga je, prema njegovim rečima, lagao govoreći da je otac u zatvoru, pa na lečenju. Međutim, komšije su mu rekle da je njegov otac zapravo nestao, što ga je nagnalo da kontaktira policiju i prijavi nestanak.
Silvester nije krio svoj gnev prema bratu, naglašavajući da ne želi da ga više naziva svojim bratom. „Molim vas, samo da me oslovite kao sin, da ne spominjete da sam brat, jer neko ko ovako nešto uradi ne može da bude moj brat,“ izjavio je Silvester nakon što je policija izvršila pretres. Izveštaji sa mesta događaja govore o stravičnom prizoru, a Silvester nije mogao da sakrije traume koje je doživeo prilikom otkrića.
Osumnjičeni za ubistvo i njegov otac godinama su živeli zajedno u porodičnoj kući u ulici Filipa Filipovića. Komšije su rekle da nikada ranije nije bilo problema sa starijim Jožefom, osim povremene buke koja je ukazivala na moguće sukobe između oca i sina. Jedna komšinica je, govoreći o situaciji, napomenula da su povremeno čuli da se u kući tuku, što bi možda moglo ukazivati na nasilje u porodici. „Da je bar jadnik to na vreme prijavio,“ rekla je komšinica, očigledno pogođena događajima.
Ovaj slučaj ne samo da je šokirao lokalnu zajednicu, već je i otvorio pitanja o porodičnom nasilju i važnosti prijavljivanja sumnjivih situacija. Silvesterova izjava kako su ruke bile vezane do dolaska policije ukazuje na teškoće s kojima se mnogi suočavaju kada se bore protiv nasilja unutar porodice. Neprocenjiva je važnost podrške i komunikacije između članova porodice i komšija, posebno u situacijama kada se sumnja na nasilje ili nestanak.
Suđenje Jožefu Mičiku izaziva mnogo pažnje, a prilike za širenje svesti o porodičnom nasilju i pravima žrtava su papiri putasniji nego ikada. Mnoge nevladine organizacije i aktivisti za ljudska prava naglašavaju da situacije poput ove ne bi smele ostati neprimećene, te pozivaju na veće društveno angažovanje i podršku onima koji se suočavaju s nasiljem.
Dok se suđenje nastavlja, mnogi se nadaju da će se pravda konačno izvršiti i da će ovakvi slučajevi postati retkost, a ne norma. Ovo je prilika za društvo da se osvrne na to koliko je važno pružiti podršku i otvoriti dijalog o problemima koji se često održavaju u tišini i sramu, nešto što je u ovoj situaciji postalo ključni faktor.
