Prema najnovijem izveštaju Globalnog inovacijskog indeksa (GII) za 2023. godinu, Bosna i Hercegovina zauzela je 92. mesto među 139 ekonomija širom sveta. Ovo je zabrinjavajuća informacija, s obzirom na to da BiH predstavlja najlošije rangiranu zemlju u svom okruženju, što dodatno oslikava izazove s kojima se susreće u oblasti inovacija i tehnološkog razvoja.
Globalni inovacijski indeks je istraživačka studija koja ocenjuje ekonomije prema njihovim inovacijama, uzimajući u obzir različite indikatore, kao što su investicije u istraživanje i razvoj, broj patenata, kvalitet obrazovnog sistema, kao i pristup internetu i njegovu upotrebu. Ove informacije su ključne za razumevanje ekonomskog potencijala svake zemlje i njenog mesta na globalnoj inovacionoj mapi.
U poređenju sa susednim državama, BiH je znatno ispod zemalja kao što su Hrvatska (na 47. mestu), Srbija (na 55. mestu) i Crna Gora (na 63. mestu). Ovaj pad u inovacijama može se pripisati nizu faktora, uključujući političku nestabilnost, nedovoljno ulaganje u obrazovanje i istraživanje, te slabiju infrastrukturu.
Ekonomisti i analitičari već duže vreme ističu da BiH mora povećati svoja ulaganja u inovacije kako bi se poboljšala njena konkurentnost na međunarodnoj sceni. Ulaganja u istraživanje i razvoj zapravo su osnovni stubovi svake ekonomije koja teži napretku. Naša zemlja, nažalost, često zanemaruje ovaj aspekt, usmeravajući se više na kratkoročna rešenja umesto da gradi temelje dugoročnog rasta.
Jedan od ključnih problema je niska stopa inovacija u malim i srednjim preduzećima, što čini većinu privrede BiH. Ova preduzeća često nemaju resurse ili znanje da implementiraju moderne tehnologije ili da razvijaju nove proizvode i usluge. Takođe, nedostatak obrazovanih kadrova sa potrebnim veštinama još više pogoršava situaciju. Iako je obrazovni sistem u BiH prisutan, on često ne uspeva da odgovori na potrebe tržišta rada i potrebu za specijalizovanim znanjima.
Osim što je potrebno povećati ulaganja u istraživanje i razvoj, važno je uspostaviti i bolju saradnju između akademske zajednice, privrede i vlade. Inovacije ne mogu prosperirati u vakuumu; neophodno je stvaranje ekosistema koji podržava inovativne ideje i omogućava njihov razvoj i komercijalizaciju. Partnerstva između univerziteta i poslovnog sektora mogu pomoći u razvoju relevantnih studijskih programa i praktičnog iskustva koji će mladim ljudima omogućiti da postanu preduzetnici ili inovatori.
Takođe, vlasti bi trebale raditi na poboljšanju poslovnog okruženja. Složen zakonodavni okvir, visoke poreze i administrativne prepreke mogu obeshrabriti preduzetnike i potencijalne investitore. Dobar regulatorni okvir može stvoriti povoljnije uslove za inovacije i privlačenje stranih investicija, što je ključno za rast i razvoj ekonomije.
Ovi izazovi, iako veliki, nisu nepremostivi. BiH ima potencijal za inovacije i razvoj, ali je potrebno strateško planiranje i odlučne mere kako bi se preokrenula trenutna situacija. Ulaganje u mlade talente i promocija preduzetništva mogu biti ključni za oslobađanje tog potencijala.
S obzirom na sve ove izazove, fokusirati se na poboljšanje inovacijskog kapaciteta BiH postaje imperativ. Prvi korak je priznavanje trenutne situacije i potreba za hitnim delovanjem. Ako se ne reše ova pitanja, BiH će i dalje zaostajati za svojim susedima i gubiti prilike za privlačenje investicija koje su potrebne za ekonomski rast.
U zaključku, Globalni inovacijski indeks predstavlja jasan signal da Bosna i Hercegovina mora primeniti ozbiljne reforme i strategije kako bi poboljšala svoje pozicije u svetu. Inovacije su ključ za napredak, i investiranje u njih nije samo opcija, već nužnost za održivu budućnost zemlje.
