Adnan Rovčanin, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu, nedavno je podelio svoja mišljenja o posljedicama carinske politike koju je uveo bivši predsednik SAD Donald Trump. Ova politika, koja se fokusirala na povećanje carina na robu iz Kine i drugih zemalja, imala je značajne ekonomske posledice ne samo za Sjedinjene Američke Države, već i za globalnu ekonomiju.
Rovčanin objašnjava da je Trumpova politika carina, nazvana „America First“, imala za cilj zaštitu američke proizvodnje i radnih mesta. Međutim, profesor ističe da su u praksi to dovelo do rasta cena za potrošače, jer su uvozni troškovi porasli. To je značilo da su američki potrošači plaćali više za proizvode koji su se tradicionalno uvozili po nižim cenama, poput elektronike, odeće i mnogih drugih potrepština.
Prema njegovim rečima, povećanje carina stvorilo je i učvrstilo tenzije između SAD-a i Kine, što je dodatno otežalo trgovinske odnose. Rovčanin naglašava da su se kao posljedica toga mnoge američke kompanije odlučile da presele proizvodnju iz Kine u druge zemlje, kako bi izbegle visoke carinske troškove. Ovo može dovesti do smanjenja ekonomskih veza između SAD-a i Kine, kao i do promene u globalnim trgovinskim obrascima.
Rovčanin takođe primećuje da, iako su neki sektori američke ekonomije, poput čelika i aluminijuma, imali benefita od ovih mera, dugoročne posledice mogu biti negativne. Zavisnost SAD-a od stranih tržišta i dobavljača ostaje problem koji se teško može rešiti samo carinskim politikama. Profesor tvrdi da je održiva ekonomska politika koja će omogućiti Americi da bude konkurentna u budućnosti potrebna i da nije dovoljna zaštita domaćih industrija kroz carina.
Analizirajući situaciju u Evropi, Rovčanin ukazuje da su slične carinske politike usvojene u nekim zemljama na Starom kontinentu, što je takođe dovelo do povećanja cena i preispitivanja dostupnosti određenih proizvoda. On smatra da bi Evropska unija trebala da bude oprezna i da izbegne slične korake, kako bi očuvala trgovinsku ravnotežu i ekonomski rast na kontinentu.
Osim toga, profesor naglašava da je važno da se Srbija i druge zemlje u regionu usmere ka diversifikaciji svojih trgovinskih partnerstava i smanjenju zavisnosti od pojedinih tržišta. Takođe, ukazuje na potrebu za jačanjem regionalne saradnje i integracije koja bi mogla doneti značajne ekonomske koristi.
Ono što dodatno zabrinjava, prema rečima Rovčanina, je uticaj carinskih mera na globalnu ekonomiju. Povećanje protekcionističkih politika može dovesti do opadanja globalne trgovine i rasta nesigurnosti na tržištima. Profesor ukazuje na to da bi u dugoročnom smislu to moglo dovesti do usporavanja ekonomskog rasta širom sveta i potencijalno izazvati recesiju.
U zaključku, Adnan Rovčanin smatra da carinske politike kakve je uveo Donald Trump donose kratkoročne benefite za neke sektore, ali dugoročno mogu izazvati ozbiljne ekonomske poteškoće. Preporučuje donošenje uravnoteženijih i održivijih ekonomskih politika koje bi mogle poboljšati konkurentnost, smanjiti zavisnost od stranih tržišta i unaprediti ekonomski razvoj. On podseća na važnost međunarodne saradnje i otvorenosti u trgovini kako bi se sprečile buduće ekonomske krize i omogućila stabilnost i rast na globalnom nivou.
Rovčaninov uvid u situaciju predstavlja važnu perspektivu kako za ekonomiste, tako i za donosioca odluka, naglašavajući potrebu za razmatranje dugoročnih posledica zaštitnih mera i njihovu ulogu u oblikovanju budućnosti globalne ekonomije.
