Stručnjaci sve više upozoravaju da brzina razvoja veštačke inteligencije (AI) može postati njen najveći problem. U poređenju s vremenima pre i posle nuklearne bombe, trenutci u razvoju tehnologije mogu značajno uticati na budućnost. Kako se popularnost AI alata poput jezičkih modela povećava, tehnološke kompanije se suočavaju s novim izazovima, posebno oko pitanja trajanja „sirovih“ podataka.
Kada podaci nestanu, odgovor se nameće u obliku sintetičkih podataka — veštački generisanih informacija koje služe kao osnova za dalji razvoj modela. Međutim, ovaj proces može stvoriti ozbiljan problem koji može ugroziti budućnost AI. U internet prostoru dolazi do nakupljanja površnog sadržaja, što može komplicirati razvoj novih generacija AI sistema. Kako se kreira sve veća količina podataka koji često nemaju stvarnu vrednost, kvalitetna informacija postaje izazov.
Prema analizi koju je objavio The Register, mogući „kolaps veštačke inteligencije“ može nastati kada modeli postanu nepouzdani jer se oslanjaju na podatke koje su generisale druge mašine. U tom smislu, podaci prikupljeni pre masovne upotrebe alata poput ChatGPT-a postaju dragoceni zbog njihove autentičnosti. Slična analogija se može povući sa svetom nauke — čelik proizveden pre detonacije prve nuklearne bombe koristi se i danas jer nije kontaminiran. Ova „istorijska“ datoteka čelika dostupna je samo na olupinama ratnih brodova.
Podaci prikupljeni pre 2022. godine smatraju se autentičnima, dok noviji sadržaj može biti kontaminiran veštačkom generacijom. Mauris Ćiodo, naučni saradnik sa Univerziteta u Kembridžu, smatra da je neophodno pronaći izvore autentičnih, netaknutih podataka, kako bi se obezbedila funkcionalnost i fer konkurencija među programerima. Bez ovakvih izvora, pioniri AI tehnologije dobijaju prednost zbog kvaliteta svojih podataka.
Jednom kada se podaci kontaminiraju, teško ih je očistiti. Ćiodo predlaže označavanje sadržaja koji generišu veštačke inteligencije kao moguće rešenje, ali industrija vodi brigu o tome da takva regulacija može sputati inovacije. Upozorenja naučnika ukazuju na to da bi nastavak kontaminacije mogao smanjiti tačnost i korisnost odgovora koje AI daje, što bi moglo zaustaviti njen razvoj.
Trenutno ne postoji konkretan plan kako da se spreči dalje zagađenje interneta sadržajem koji generišu veštačke inteligencije. Ironično, možda je rešenje u tome da AI pronađe odgovore na vlastitu krizu, s obzirom na to da je ona sveprisutna u našim digitalnim životima. Tehnološka zajednica treba da se ozbiljno pozabavi ovim pitanjem, postavljajući temelje za budućnost koja neće trpeti zbog lošeg kvaliteta informacija.
U svetlu izazova koji dolaze, neophodno je promisliti o mehanizmima koji će obezbediti da AI nastavi sa razvojem bez gubitka poverenja korisnika. Ova tema zahteva nejenjavu pažnju, jer može oblikovati budućnost tehnologije i informacionih sistema u generacijama koje dolaze. U tom smislu, adekvatna regulacija i sigurnosni mehanizmi mogu sačuvati integritet AI modela, ali samo ako se prihvati stvarnost da je prošlost jedini put ka stabilnoj i sigurnoj budućnosti.
