Sjedinjene Američke Države trenutno rade na sveobuhvatnom novom sporazumu koji bi im omogućio kontrolu nad ključnim rudnim i energetskim resursima u Ukrajini, a da Kijevu ne nude nikakve konkretne bezbednosne garancije. Ovaj pristup predstavlja značajnu eskalaciju u američkim zahtevima prema ukrajinskoj vladi u poređenju sa prethodnim pregovorima.
Nacrt sporazuma, koji je Kijevu dostavljen u nedelju i koji je Financial Times dobio na uvid, daleko prevazilazi prethodni ekonomski dogovor koji je postignut prošlog meseca. Taj raniji dogovor je bio deo strategije američkog predsednika Donalda Trampa da okonča rusku invaziju na Ukrajinu i vrati milijarde dolara koje su SAD uložile u vojnu pomoć Ukrajini.
Ono što je posebno dramatično u ovom novom sporazumu jeste to da bi obuhvatao sve mineralne sirovine, uključujući naftu, gas i ključne energetske objekte širom Ukrajine. Vašington traži formiranje nadzornog saveta koji bi upravljao zajedničkim investicionim fondom, u kojem bi se prihodi od ukrajinskih projekata nafte, gasa i rudarstva delili između SAD-a i Ukrajine. Američka strana bi imala većinsku kontrolu, imenujući tri od pet članova saveta, a to bi im omogućilo pravo veta na sve odluke vezane za fond.
U nacrtu se takođe navodi da će doprinos SAD-a nakon ruske invazije 2022. godine biti smatran kao deo partnerstva. Američki ministar finansija, Skot Besent, izrazio je optimizam u vezi sa sporazumom, rekavši da bi mogao biti potpisan već za nedelju dana.
Međutim, tri visoko pozicionirana ukrajinska zvaničnika su izrazila sumnju o izgledu postizanja sporazuma. Jedan od njih je ponudio kritiku nazvavši predlog „nepravednim“, a drugi ga je uporedio sa „pljačkom“. Treći zvaničnik otkrio je da je angažovan tim pravnih stručnjaka kako bi pomogao vladi da analizira predloženi dokument i pripremi protivpredlog.
Prema novom predlogu, fond bi obuhvatao projekte koje sprovodi ukrajinska vlada, kao i projekte kompanija i državnih organizacija koje odobri Kijev. Sporazum bi takođe uključivao infrastrukturu povezanu sa eksploatacijom prirodnih resursa, kao što su putevi, železnice, gasovodi, luke i postrojenja za preradu.
Prihodi iz ovog predloga bi se konvertovali direktno u stranu valutu i slali u inostranstvo. Ukrajina bi bila zadužena da nadoknadi eventualna kašnjenja ili sporove. SAD bi imale prioritetne naknade iz fonda, dobijale bi tantijeme pre Ukrajine, uz dodatnih 4% premije, kao i pravo veta na prodaju resursa trećim stranama.
Britanski The Telegraph je u svom izveštaju ukazao da ova nova verzija sporazuma može postaviti presedan u savremenoj diplomatiji i međudržavnim odnosima, prikazujući situaciju kao da Donald Tramp „drži pištolj uperen u čelo“ ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom.
Pojedini analitičari smatraju da bi ovaj sporazum mogao imati dalekosežne posledice za ukrajinsku ekonomiju i suverenitet. Kritika dolazi ne samo iz ukrajinskih izvora, već i iz međunarodne zajednice koja se brine o tome kako bi ovakvi uslovi mogli uticati na budući razvoj situacije u regionu.
Očekivanja su da će se zahvaljujući ovom novom pritisak situacija dodatno zakomplikovati, a umešanost SAD-a, koja se proteže daleko izvan vojnih aktivnosti, može stvoriti nove tenzije. Ukrajina se ovih dana suočava sa teškim odlukama koje će oblikovati njen put ka budućnosti, posebno u svetlu sve intezivnijih zahteva Washingtona.
