U javnosti se često govori o medonosnim pčelama kroz prizmu pčelarstva, fokusirajući se na one koje žive u košnicama i pod ljudskom kontrolom. Ipak, divlje medonosne pčele, koje žive slobodno u šupljinama stabala, zidovima zgrada i drugim zaklonima, postoje mnogo duže i igraju ključnu ulogu u ekosistemima. Njihov životni ciklus i izazovi s kojima se suočavaju značajno se razlikuju od onih gajenih.
Divlje medonosne pčele su, do sada, bile gotovo nevidljive u naučnim istraživanjima i strategijama zaštite prirode. Međutim, situacija se menja, jer je Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) proglasila divlje medonosne pčele, vrstu Apis mellifera, ugroženim na nivou Evropske unije. Ovaj potez označava važnu promenu u prepoznavanju važnosti divljih populacija, koje sada zahteva posebnu zaštitu.
Analiza statusa ovih pčela sprovedena je tokom tri godine u okviru istraživačkog tima, koji uključuje stručnjake iz različitih zemalja, kao i jednog stručnjaka iz Srbije. Tim je prikupio nove terenske podatke, analizirao postojeće istraživanje i prikupljao literaturu da bi rigorozno procenio status divljih pčela prema IUCN kriterijumima.
Glavni izazovi s kojima se suočavaju divlje medonosne pčele uključuju pritiske kao što su pesticidi, klimatske promene, gubitak staništa, bolesti i nepovoljne pčelarske prakse. Pesticidi imaju dugoročne negativne efekte na zdravlje pčela, dok klimatske promene remete sinhronizaciju između cvetanja biljaka i potreba pčela za polenom i nektarom. Gubitak staništa zbog urbanizacije i promene u pejzažu takođe ugrožava ove pčele, dok bolesti i paraziti, uvedeni iz drugih delova sveta, predstavljaju dodatni rizik.
Nepovoljne pčelarske prakse, kao što je premeštanje matica i rojeva, mogu dovesti do gubitka genetske raznolikosti među populacijama, čime se povećava njihova ranjivost na bolesti i klimatske promene. Ovo naglašava potrebu za svesti i delovanjem koje će obezbediti zaštitu i očuvanje divljih pčela.
Prvi korak prema zaštiti divljih medonosnih pčela jeste podizanje svesti, jer mnogi još uvek ne znaju za njihovo postojanje i značaj. Neophodno je razviti preporuke i zakonske okvire kojima će se uključiti ovi organizmi u planove zaštite prirode. Ova odluka nije protiv pčelara, već ukazuje na važnost očuvanja ekosistema u kojem pčele igraju ključnu ulogu.
U narednim godinama, očekuju se smernice koje će osigurati očuvanje staništa i bolje planiranje u pčelarstvu, s ciljem uspostavljanja održivog balansa između gajenja pčela i zaštite divljih populacija. Razumevanje glavnih pritisaka i delovanje na njihovoj zaštiti nije prepreka za pčelarstvo, već može doprineti povećanju otpornosti pčelinjih zajednica.
Istraživački tim iz Srbije planira da nastavi prikupljanje podataka, posebno van Evropske unije, kako bi dobio sveobuhvatniju sliku o stanju divljih medonosnih pčela. U Srbiji postoje stabilne populacije divljih medonosnih pčela, sa najviše potvrđenih nalaza u Beogradu, gde pčele koriste šupljine u zgradama i starim fasadama kako bi pronašle mesta za gnežđenje.
Pritisci na ove pčele u Srbiji su slični onima u ostatku Evrope, a njihovo očuvanje zahteva zajednički trud naučnika, pčelara i šire javnosti kako bi se osiguralo njihovo postojanje i očuvalo biodiverzitet.
