Još jedan pripadnik škaljarskog klana uhapšen je po nalogu Specijalnog državnog tužilaštva (SDT) Crne Gore, zbog sumnje da je umešan u ubistva srpskih državljana Filipa Marjanovića i Vukašina Gošovića u danilovgradskom naselju Jelenak u 2019. godini. Ovaj slučaj je ponovno ukazao na kompleksnost kriminalnih struktura u regionu, kao i na rastuću borbu pravosudnih institucija protiv organizovanog kriminala u Crnoj Gori.
Službenici Specijalnog policijskog odeljenja su, nakon hapšenja osumnjičenog, izvršili pretrage na više lokacija širom Crne Gore, gde se sumnja da su osumnjičeni mogli da borave ili da su koristili ove prostore za planiranje svojih kriminalnih aktivnosti. Na kapiji spuškog pritvora, uhapšeni su Goran Milašinović i Milan Brajović, koji se sumnjiče da su imali ulogu u ubistvu dvojice srpskih državljana.
Prema informacijama dobijenim iz SDT-a, ova kriminalna organizacija je formirana preminulim Alanom Kožarom i Milom Radulovićem, poznatim pod nadimkom Kapetan. U ovoj grupi su, osim osumnjičenih, bili i ubijeni Damir Hodžić, kao i druge nepoznate osobe koje se trenutno istražuju. Ove igre u senkama ukazuju na složene međusobne odnose i rivalstva unutar kriminalnih klanova, koji često vode do krvavih obračuna.
Upravo zbog sličnog rivalstva, SDT smatra da su Marjanović i Gošović ubijeni iz osvete, koja je proizašla iz ubistva Baranina Zijada Nurkovića u Španiji, koji je bio blizak saradnik pokojnog Kožara. Ovaj zločin se dogodio u junu 2019. godine, a iz SDT-a su naveli i to da su osumnjičeni pokušavali da sakriju posmrtne ostatke žrtava, što dodatno ukazuje na brutalnost i hladnokrvnost učinilaca.
Ovaj slučaj je samo jedan u nizu sličnih incidenata koji su obeležili poslednjih nekoliko godina u Crnoj Gori. Država se suočava sa ozbiljnim izazovima u borbi protiv organizovanog kriminala, koji često povezuje različite klanove i njihove aktivnosti na nivou celog Balkana. U tom kontekstu, hapšenje članova škaljarskog klana je deo šire strategije lokalnih vlasti da se obračunaju sa sigurnosnim pretnjama i da ponovo uspostave vladavinu prava.
Jelenak, mesto na kojem su se ubistva desila, postalo je predmet mnogih istraga i analiza, jer sadrži ključeve za razumevanje šireg fenomena organizovanog kriminala u regiji. Ova situacija je rezultirala stvaranjem straha među lokalnim stanovništvom, koje često pati zbog dejstava nasilnih obračuna između suprotstavljenih klanova.
Iako su vlasti uložile napore da uhapse osumnjičene i razbiju ove organizovane grupe, mnogi su skeptični u pogledu daljih akcija, smatrajući da se ovakvi incidenti ne mogu lako eliminisati bez sistemskih reformi i boljeg upravljanja pravosudnim sistemom. Kao rezultat toga, pitanja pravde i bezbednosti ostaju na dnevnom redu za građane Crne Gore.
Istovremeno, podrška međunarodnih institucija i organizacija u borbi protiv organizovanog kriminala može biti ključna u osnaživanju lokalnih kapaciteta i poboljšanju saradnje između zemalja u regionu. Praksa deljenja obaveštajnih informacija, zajedničkih operacija i obuke policijskih snaga može značajno doprineti smanjenju kriminalnih aktivnosti.
Zaključno, hapšenje članova škaljarskog klana nije samo pitanje pravde, već i važna poruka da se Crna Gora ne plaši da se suoči sa svojim najvećim izazovima. Vlasti i dalje rade na dokazivanju svog kapaciteta za reagovanje protiv organizovanog kriminala, a društvo očekuje konkretne i trajne rezultate u ovom, nažalost, prekompleksnom i teškom zadatku.
