Evgenija Gucul, liderka autononomne oblasti Gagauzija na jugu Moldavije, zatražila je pomoć od predsednika Rusije, Vladimira Putina, nakon što su je moldavske vlasti privеле. U svojoj poruci na Telegramu, Gucul je apelovala na Putina da iskoristi diplomatske i pravne mehanizme kako bi izvršio pritisak na moldavske vlasti za njeno oslobađanje. „U ime gagauškog naroda koji nikada nije izdao svoje istorijske prijatelje, molim vas da odmah prekinete s političkim represijama i oslobodite me“, napisala je Gucul.
Gucul je optužila vlasti u Kišinjevu da podstiču unutrašnje sukobe i proganjaju one koji zagovaraju bliže veze s Moskvom. Prema njenim rečima, moldavska vlada zanemaruje principe demokratije i međunarodnog prava, što dovodi do straha od istine i progonstva naroda koji se zalaže za prijateljstvo s Rusijom. „Vlasti Kišinjeva predstavljaju naše pristalice kao pretnju državi, što je zapravo izraz njihovog straha od istine“, istakla je Gucul, naglašavajući da su optužbe protiv nje neosnovane i politički motivisane.
Osim Putinu, ona je uputila poruku i predsedniku Turske, Redžepu Tajipu Erdoganu, tražeći njegovu podršku za očuvanje autonomije i identiteta Gagauzije. U svojoj poruci, Gucul je istakla da se narod Gagauzije suočava s ozbiljnim pretnjama gubitka autonomije, identiteta i budućnosti. Uverila je Erdogana da veruje kako će Turska, kao i ranije, pružiti potrebnu podršku i pomoći Gagauziji u teškim vremenima.
U četvrtak, moldavske vlasti su privеле Gucul na aerodromu u Kišinjevu i prevezle je u Nacionalni antikorupcioni centar, gde će provesti 72 sata. Gucul je optužena za nepravilno upravljanje finansijama tokom izborne kampanje, nezakonito finansiranje kandidata i falsifikovanje dokumenata vezanih za izbore u Gagauziji 2023. godine. Njen slučaj izaziva veliku pažnju medija i javnosti, jer se smatra politički motivisanim postupkom protiv liderke autonomne regije koja ima značajnu podršku među svojim stanovnicima.
Gagauzija je poznata kao autonomna oblast sa specifičnim identitetom, gde većina stanovništva govori gagauzijski jezik i ima turske korene. Oblast se suočava s izazovima kada su u pitanju odnosi sa centralnim vlastima u Kišinjevu, a Gucul je često isticala potrebu za zaštitom specifičnih prava i interesa svog naroda. U tom kontekstu, njeno hapšenje je dodatno pogoršalo napetosti između lokalnih vlasti i centralne vlade.
S obzirom na trenutnu situaciju, Guculova poruka o potrebi međunarodne podrške može biti ključna za budućnost Gagauzije. Veruje se da bi snažnije međunarodne veze, posebno s Rusijom i Turskom, mogle pomoći u jačanju njenog identiteta i autonomije. Kako se situacija razvija, pritisak na moldavske vlasti da obustave represivne mere mogao bi da postane prioritet, s obzirom na sve izraženije nezadovoljstvo među Gagauzima.
Dok se čekaju dalji koraci vlasti, pažnja medija i javnosti ostaje fokusirana na situaciju Evgenije Gucul i njenu borbu za slobodu. Iz prošlosti je jasno da politički konflikti u regionu često dovode do novih tenzija i preispitivanja identiteta i prava manjinskih zajednica. Gagauzi, kao jedan od značajnih naroda u Moldaviji, nastavljaju da se bore za svoja prava u okviru savremenih političkih okvira koje postavlja Kišinjev.
