U Vašingtonu je sinoć došlo do nasilnih sukoba kada je oko 60 veterana i drugih demonstranata uhapšeno ispred zgrade Kapitola. Prema saopštenju policije, uhapšeni su pokušali da pređu policijsku barikadu i da se popnu na stepenice koje vode ka glavnoj ulazu u zgradu, poznatoj kao Rotonda. Incident se dogodio tokom protesta organizovanih protiv raspoređivanja Nacionalne garde i marinaca u Los Anđelesu, kao i protiv planirane vojne parade u čast 79. rođendana predsednika Donalda Trampa, koja je zakazana za danas.
Protest su organizovale dve ključne grupe – „About Face: Veterans Against the War“ i „Veterans for Peace“. Ove organizacije se bore za prava veterana i protiv militarizacije društva, ističući da su svesni raznih troškova koje ratovi donose, ne samo na frontovima nego i unutar samih zajednica. Mnogi od prisutnih veterana su izrazili nezadovoljstvo uključivanjem vojnih snaga u civilne poslove i smatraju da takve akcije mogu dodatno zategnuti odnose između vlasti i građana.
Uoči protesta, policija je povećala prisustvo snaga sigurnosti u tom delu grada, očekujući mogućnost sukoba. Iako su organizatori najavili mirne demonstracije, situacija je brzo eskalirala kada su neki od učesnika odlučili da pređu policijske barikade. Policija je reagovala brzo i sprovela uhapšavanje, što je dodatno pojačalo tenzije među okupljenima.
Nekoliko demonstranata privedeno je tokom jednog od sukoba, a mnogi su se kasnije okupili ispred policijske stanice zahtevajući oslobađanje uhapšenih. Tokom noći, demonstracije su se nastavile, sa porukama koje su se mogle čuti sa transparentima koji su pozivali na mir i dialog.
Ove akcije dolaze usred šireg nezadovoljstva u SAD-u zbog vojne politike i uloge koju vojska igra u unutrašnjim poslovima. Mnogi veterani osećaju da ih društvo ne prepoznaje dovoljno, a sudbina mnogih od njih nakon povratka sa fronta često ostaje nezapažena. Umesto da se fokusiraju na prevenciju ratova, mnogi smatraju da vlasti zapravo nastoje potpomognuti sukobe, što dodatno frustrira ljude koji su služili svojoj zemlji.
Proteste su pratili i izveštaji o većem prisustvu policije tokom događaja. Mnogi veterani su se obratili medijima i istakli važnost diobe između vojnog liderstva i civilnog društva. Oni tvrde da militarizacija ne može doneti mir i da je potrebno pronaći bolje načine rešavanja sukoba.
Ovo nije prvi incident koji uključuje veterane koji se protive vojnim politikama administracije. Slični protesti su se odvijali i ranije, a mnogi smatraju da će se to nastaviti sve dok se ne postigne pregovarački sporazum o smanjenju vojne intervencije i većem fokusiranju na diplomaciju. Takođe, organizacije poput „Veterans for Peace“ već duže vreme ističu da su mir i stabilnost ciljevi koji se ne mogu postići vojnim sredstvima.
Reakcije na proteste su podeljene, pri čemu su neki podržavali akcije veterana, dok su drugi smatrali da su njihovi postupci neprimereni i da podrivaju zvaničnu proslavu koju je organizovala vlada. U svakom slučaju, jasno je da se veteran i njihove porodice dobro organizuju kako bi ukazali na probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju, tražeći da se njihove glasove čuje i uvaži.
Na kraju, ovi događaji u Vašingtonu predstavljaju još jedan pokazatelj rastuće tenzije između vojnog komuniciranja i građanske svesti. Dok se vojne parade često shvataju kao način poštovanja, mnogi veterani osećaju da je odavanje počasti njihovom služenju moguće i bez vojne spektakularnosti, a umesto toga, predlažu inicijative koje istinski služe njihovim potrebama i potrebama društva.
